Фото-монографија "Равна гора"
У Клубу - књижари - галерији "Гласник" је владало изузетно интересовање за фото-монографију "Равна гора" за коју је текст написао виши кустос у Музеју у Чачку Милош Тимотијевић, а аутор фотографија је искусни мајстор осме уметности Саша Савовић.
Оне који су очекивали да је ова луксузна књига омаж четништву, Дражи Михаиловићу и равногоском покрету сигурно су били разочарани јер су аутори имали за циљ да дочарају лепоте тога дела Таковског краја, прикажу живот његових становника и само понуде извесна историјска објашњења зашто је ушла у једно од места сећања.
О књизи су говорили др Коста Николић, уредник издања Борисав Челиковић и аутори др Милош Тимотијевић и Саша Савовић.
Како је казао Николић, Равна гора у савременој српској јавности има улогу и значај својеврсног митског места. Али, шта је заправо Равна гора? Одговор на ово питање, сматра он, мора се потражити у географији и историји планине Сувобор јер то је само једна висораван у просору између планина Сувобор и Маљен.
Текст Тимотијевића, казао је уредник Челиковић који је из тога краја, настао је на основу природног и споменичког наслеђа, материјалних остатака и познавања живота становнишва и осветљава ове географске и митске просторе од постанка до данас, дајући снажан допринос у нас, често, скрајнутој култури сећања.
Посебан печат, истакао Челиковић, овом издању даје више од 160 фотографија које је из двадесетогодишње "гомиле" одабрао Савовић, који поседује изразитну способност да дочара лепоту, карактер и тајновитост пејзажа и ликова које читаоцу открива својим објективом.
Снимане континуирано, у различита годишња доба, под различитим временским условима, оне упечатљиво говоре о природној лепоти, насељима и жтитељима равногорског краја.
Челиковић је исприцао да је тек као студент историје поцео да се интересује за Равну гору која је у његовој младости третирана као уклето место на коме нико не живи. Он сматра да је права штета што је овај крај био нетакнут и заиста савршено заштићен од сваког загађења све док је био проказан као место окупљања народних непријатеља-четника док је данас изложен променама.