ГАВРИЛО РАЈИЋ: Патријарх српски којег је султан убио због веза са Русима

У Турској царевин била је криза, када је због неурачунљивости задављен султан Ибрахим И. Царевином је управљао везир албанског порекла Мехмед-паша Ћуприлић. С друге стране, Римокатоличка црква, наступајући преко Црне Горе, настојала је да Српској цркви наметне унију.

Гаврило Рајић митрополит рашки је на сабору у манастиру Морача 1648. изабран за патријарха. На црквеног поглавара и епископе је у то време, када није било ни српске државе ни владара, пао сав терет старања о народу. Уз то, требало је одупрети се и агресивним покушајима унијаћења Католичке цркве.

Први човек Српске цркве је много времена проводио у царкој Русији, па је код турског владара оклеветан да је наговарао Русе да га нападну. Због тога је 1659. осуђен на смрт и обешен.

Пут у Москву

Патријарх Гаврило И одмах по избору путује у Цариград како би утврдио свој положај и однео годишњи намет султану, а по повратку обилази епархије и учвршћује народ у вери. Истовремено, прима папине изасланике и одбија њихове предлоге, који више личе на уцене него на међусобне уступке две цркве.

Пут га 1653. одводи у Крушедол на Фрушкој гори, а одатле у Влашку и Молдавију. Ту је срео патријарха антиохијског на путу за Москву и придружио му се. Наредне године је у Москви, где скупља новчане прилоге, али и тражи помоћ за отпор на два фронта - према Турцима и према Католичкој цркви. 

Српски патријарх два пута се у Москви срео с руским царем Алексејом, оцем Петра Великог, а с руским патријархом се спријатељио. Гаврило И одлучио је 1655. да стално остане у Москви, а своје пратиоце вратио је у Србију с поруком да изаберу новог патријарха.

Тако је на његов трон, уз његову сагласност, ступио патријарх Максим Скопљанац, који се први пут помиње као поглавар Српске цркве 1656. године. Доцније се, међутим, предомислио, највероватније зато што се његов наследник окренуо сарадњи са султаном, а занемарио хришћанске савезнике.

Затражио је од цара Алексеја Михајловича и патријарха Никона допуст да са антиохијским патријархом Макаријем крене у Свету земљу на Христов гроб. Изгледа да се он тада вратио у Србију, али је био оклеветан код султана да је руског цара наговарао да нападне Турке. Због тих лажи је затворен и осуђен на смрт. Обешен је 1659. године.

Црква слави Светог Гаврила Рајића 26. децембра. Његове мошти су исцељивале су болесне, а у једном спису каже се да Гаврило после смрти „чудима прослави Христа Бога нашег, имајући код Бога велику милост“.

Његова задужбина је манастир Свете Тројице у Дубници код Нове Вароши.