ГЛАД ЗА ПАРАМА УБИ: Ево шта су кинеском језеру урадили паметни телефони (ВИДЕО)
Сакривено у Унутрашњој Монголији, лежи назови језеро, живи доказ саможивости индустријализма и материјализма.
Хоризонтом поред графа Баоту доминирају челичана и погон за прераду ретких руда. Торњеви, димњаци и покретне траке закриљују небо, стварајући сиву непрозирну завесу која скида осмех са лица.
Испод "панораме", мусаво и очајно, отужно лежи својеврсно језеро пуно црног, једва течног, отровног муља. Десетине, ако не и стотине, великих цеви сваког дана празне овде хемијски отпад из рафинерија које се налазе у близини.
Када бисмо вам рекли да је узрок за ово силовање природе цео свет, не бисмо вас слагали. Погони око "језера" прерађују ретке минерале који се користе за магнете у турбинама за ветрењаче и електромоторима, за паметне телефоне и телевизоре са равним екранима. У 2009. години Кина је произвела 95 одсто свих ових минерала и метала, при чему је рудник Бајан обо код Баотуа суделовао са 70 одсто светске продукције.
И лепо и ружно, све има цену
Прогрес Кине у другу економију света није био јефтин, али ни чист. Ова земља ће тек 2030. успети да спречи даљи раст расипа штетних материја у ваздух јер је, да би напредовала у економском смислу, занемарила екологију и заштиту природе.
Боату је сликовит пример. Када је експлоатација ретког минерала почела 1950, град је имао 97.000 људи. Прилив радне снаге увећао је популацију на 250.000 "душа", јер је погон увећан, а тиме и насиље над природом. Улице су широке, али не толико због људи, колико због камиона који стално тамо-амо превозе угаљ, јаловину и остале производе и отпаде, као и за лавиринт цеви кроз које колају отрови, ђубре и еколошка смрт.
Град страшно мирише на сумпор, док на улицама људи готово да нема. Подоста је и фабрика које више не раде. Иако на питање зашто је тако, људи одговарају да је у току поправка објеката, погледа на празне објекте говори другачије. Постоје индиције да Кина плански гаси погоне и смањује производњу како би цену производа одржала високим. На пример, неодим се користи за фарбање чаша, за ласере, као и за веома лаке магнете. Управо су нека од постројења која су погашена творила неодим.
И док кинеским планерима ништа није важније од економског раста, питање је колико ће природна околина у овој земљи моћи да издржи ђубрета, уништења и затирања.
