ХРВАТИ ПОРУЧУЈУ: Кад постанемо родитељи, тући ћемо нашу децу, и нас су тукли

„Ми уочимо нешто, попут модрице на лицу или другачијег сумњивог понашања детета, међутим ми немамо где дете да упутимо, јер немамо психолога у целој општини. Да, постоји протокол на основу којег можемо да пријавимо насиље у породици уколико га приметимо. Међутим, сви ми знамо да протокол дуго траје и да дете још дуго остаје у тој породици. Потребан нам је терапијски рад у школи као институцији у којој деца проводе већи део времена, а за тај рад немамо стручњаке“, каже педадог Бранка Лазор.

Истраживање „Корак по корак“ нажалост потврђује да су упркос добро постављеном законском оквиру о заштити деце, статистички подаци поражавајући.

Иако је телесно кажњавање деце законом забрањено, насиље над децом је све раширеније и дешава се свуда. Једнако је заступљено и у радничким породицама и у оним високообразованим. Исраживање је обухватило око 6.000 испитаника, а чак 76,5 одсто малдих сматра да се њиховим вршнајцима из генерације догодило да их неко из породице удари. 

Забрињавајуће је и то да чак 17 одсто њих сматра да ће када постану родитељи користи исте методе физичког кажњавања деце. Истраживање је такође показало да чак 62 одсто родитеља никада није било на некој едукацији.

Из удружења сматрају да су родитељи изморени, растрзани између пословних обавеза и породичног живота, већина се бори за егзистенцију па су изложени стресу. Деца су онда та која трпе. Оно што недостаје је неђусобна сарадња родитеља и стручњака као и да се ради на едукацији