ИМА И СРЦЕ И ДУШУ: Београдско насеље из 16. века

Мештани  Жаркова, популарни Жарковци су јако поносни на историју свог насеља, из чијих прича можете сазнати какво је време некада било у Жаркову.

Иако се сматрало да околна насеља, као што су Церак, Беле воде, Јулино брдо, Макиш и Репиште, припадају Жаркову, ипак се испоставило да су насеља за себе. Ипак, последњих пар година, Жарково је скоро непрепознатљиво због учесталих изградњи вишеспратница које су начичкане једна тик уз другу, па понекад имате утисак као да сте на неком одмаралишту.

Тиме се и невидљива међа, која одваја Церак од Жаркова, Жарково од Макиша, Макиш од Белих Вода, некако спојила тако да неком дошљаку се чини да је све исто. Рођени Жарковац вас тачно може одвести до улица које одвајају ових пар насеља.

Жарково је добило име по витезу Промићуру Жарку (чија улица на Белим водама у последњих пар година са поносом носи његово име), који се спомиње у причама везаним за период 16. века, када је народ још био под Турцима. Како порески чиновници на порти нису знали име земље којом је управљао витез Жарко,  јер су то била два одвојена села на Белим водама и у Репишту, они су их објединили називајући их Жарково село. Име се задржало и до дан данас, али постоји и друга бајка како је на том месту храбри витез Жарко убио аждају. Мало је познато и да је Жарково имало и статус сеоске Кнежевине, а статус општине стекло је 1841. Године. Данас, Жарково чини шест месних заједница које су још увек у саставу Општине Чукарица. Указом краља је 1910. године раздвојено на општину Жарково и општину Чукарица. Одлуком власти 1954. године Жарково постаје насеље и припаја се општини Чукарица. 

Патријарх Гаврило је на Спасовдан 1938. године отворио цркву Светог Вазнесења Господњег.  Црква зидана равно 24 месеца, по узору на Моравску школу,налази се у насељу Беле воде, и сваке године на Спасовдан одржава се чувени Жарковачки вашар.

Прва основна школа у Србији је саграђена на тлу Жаркова, 1840. Године, именована по чувеном српском књижевнику Љуби Ненадовићу. Данас, од целе школе остао је натпис, а новоизграђена школа Љуба Ненадовић налази се пар метара даље, и још изнедрује нове генерације ђака. Легенда каже да је први учитељ био Стојан Чола, слуга једног кмета и да је његов разред бројао је 15 ученика. Одмах поред школе налазила се чувена посластичарница коју мештани са сетом памте. Данас, ни те зграде више нема а на том месту се гради Супер Веро.

Жарково има и свој фудбалски клуб, верне навијаче, такмичење у нижеразредним лигама и вечито ривалство са ФК Чукаричким. Осим фудбала, Жарково је изнедрило и многе атлетичаре, соколце, голубаре, као и маратонца Живка Настића с почетка 20 века, по ком се и данас одржава меморијална трка за основце у овој дисциплини.

Да је Жарково постало светски популарно, сведочи и чувени графит "Слотеру Ниче,Жарково ти кличе" намењен канадском глумцу Робу Стјуарту, а нама познатом као Нику Слотеру из познате серије Тропикал Хит. Стјуарт је дошао у Београд 2009. године не очекујући шта ће га снаћи. А снашло га је свашта. Од сликања, препознавања на улици, насмејаних лица, чувених Београдских сплавова и кафана…Сјуарт је такође нашао за сходно и да се слика поред графита који га је повезао са нашом земљом, као И да посади дрво у дворишту школе Љуба Ненадовић.

Популарни глумац је тада изјавио да скоро да није спавао али да се провео најбоље у свом животу. Стјуарт је снимио и документарни филм о Србији и наравно, Жаркову, и постао почасни грађанин Жаркова.

У Жаркову, голубарство има традицију дугу од 6 деценија, а прво друштво основано је1968. Данас ово друштво броји око 200 чланова. Из овог спортског друштва изникао је први српски високолетач звани Марјан.

Прочитајте и:

Ево како данас изгледа кућа у којој је рођена Краљевина СХС (ФОТО)

Како је Живојин Мишић очитао лекцију Аустроугарима