ИМА ЛИ НАДЕ ЗА СИРИЈУ: Колико договор Американаца и Руса ПИЈЕ ВОДУ?

Сједињене Америчке Државе и Русија постигли су договор о делимичном престанку ватре у Сирији, који ће ступити на снагу 27. фебруара.

ЛАВРОВ: Ко сумња у споразум о Сирији, уствари жели рат

Под сложеним уговором о престанку непријатељстава, сукобљене сиријске стране (с изузетком Исламске државе и Фронта ал Нусра), морају до поднева 26. фебруара да обавесте САД или Русију о томе да ли ће прихватити договор.

Они који прихвате крај непријатељстава неће бити под ударом сиријских, руских или америчких антитерористичких коалиционих снага.

Сиријски председник Башар ел Асад прихватио је договор о престанку ватре, уз услов да се наставе напади на Исламску државу, Фронт ал Нусра и друге групе које су Уједињене нације сматрају терористичким. Асад је најавио да ће сарађивати с Русијом у дефинисању које скупине и подручја ће бити укључени у план престанка непријатељстава.

Сиријска влада је нагласила важност затварања граница, заустављања стране помоћи наоружаним групацијама и онемогућавања тим организацијама да јачају своје способности или мењају своје позиције.

Да ли ће Турска представљати проблем?

Под страном помоћи се нарочито мисли на Турску, која се сматра важном линијом снабдевања за такозвану умерену опозицију, али и за терористе. Турска је прихватила план о прекиду ватре, али је под притиском УН-а да омогући десетинама хиљада избеглица на сиријској страни границе пролаз у своју земљу.

Главна тачка договора коју могу да злоупотребе све стране јесте дозвола сиријској војсци, коалиционим снагама и сиријским опозиционим борцима да одговоре пропорционалном употребом снаге у самообрани против нападача. Путем ове тачке могу се наставити напади између зараћених страна.

Сиријска опозиција је у свему томе незадовољна. Као знак добре воље, Асад је позвао на парламентарне изборе 13. априла. Ти избори и нису изненађење, јер се одржавају редовно сваке четири године, а последњи су били 2012. године.

При томе ваља напоменути да су последњи председнички избори спроведени у Сирији под великим надзором међународних организација. У тим изборима није било значајнијих неправилности, а победио је, и то убедљиво - Башар ел Асад. Већина Сиријаца који живе у Сирији гласати ће за владину линију, па ће стога бити немогуће рушити легитимно изабрану власт. Вишестраначки парламент би тако заиста могао да буде први корак према трајнијем миру у Сирији и организовању јединствене сиријске војске као оружја против терористичких организација.

Активности и изјаве великих сила говориле су о више о глобалном сукобу него о глобалном споразуму. Сада је међународна заједница показала да је трезвеније главе, и да могућност и нада нису слаби.