Ко су шиити, а ко сунити? (ФОТО)

На први поглед, делује као да постоји једна исламска вера, али у пракси, политички и историјски фактори допринели су стварању разлика унутар те верске заједнице. Разлике су, пре свега, социјалне и културне по свом карактеру.

Иако постоје многе муслиманске секте, главна подела је на суните и шиите. Сунити чине око 90 одсто муслиманског становништва у свету, а шиити око 10 одсто. Суштинске разлике између њих су минималне и тичу се обичаја и праксе. Има ту и неких других разлика у нијансама, често заснованих на културним факторима, с врло мало доктринарног значаја.

Шиити су сконцентрисани у Ирану, јужном Ираку, и углавном у Јужној Азији. Одликује их осећање ексклузивности. Према учењацима из редова шиита, они себе виде као ’изабране’ (al-hassa) који живе међу масом (al-amma) муслимана.

Веровања шиита усредсређена су на лик Алије. Као послаников рођак, зет, он је био и први муслиман мушкарац. Био је и последњи у низу од четири правоверне калифе који су наследили Посланика као владари унутар ислама. Алијева харизма, која је подразумевала витештво и мудрост је беспрекорна. Посланик је о њему говорио: “Ја сам град знања, а Али је његова капија”.

Али, његова жена Фатима, и њихова два сина, мученика, Хасан и Хусеин, представљају главне личности у шиитској традицији. Њих у великој мери поштују и сунити. Шиити верују у то да је Посланик изабрао Алија за свог наследника и да је он због тога био и први калифа. Али је једини калифа кога прихватају и шиити и сунити. Шиити одбацују прва три калифата под вођством Абу Бекра, Омера и Османа (док, рецимо, шиитска мањина, “заиди”, прихватају прве три калифе заједно с Алијем). Сунити пак верују да је Абу Бекр, први калифа после Мухамеда легитимно добио вођство над муслиманима.

Узроци раскола између шиита и сунита могу зачудити неког немуслимана, али су они били од централног значаја за њихово разилажење. Шиити верују да је Али требало да буде први, а не четврти калифа ислама након Посланика, не само због тога што је он заслужио такво именовање, већ и због тога што је био Послаников зет. Да је Али био први калифа, његов син Хусеин био би калифа уместо Јазида, човека који је наредио Хусеинову смрт код Карбале.

Мотив мучеништва је од централног значаја за шиите који верују да је, почевши од Алија, једанаест од дванаест њихових Имама (тј. Али и његови наследници) умрло мученичком смрћу. Лојалност Посланиковој кући, или Алију и његовим потомцима, чини темељ ове секте. Заиста, сама реч шиа води порекло од ’присталице’ и односи се на оне који подржавају Алија.

Шиити верују у то да је сваког новог вођу заједнице морао изабрати претходни Имам, као и да је он морао бити Послаников, па стога и Алијев, потомак. За суните калифе имају, пре свега, политичку моћ. За шиите је пуно важнији њихов религијски ауторитет. Они би стога сматрали Алијевог сина Хасана за Имама, чак и кад овај не би имао политички утицај.

Домовина шиита је остала у региону у коме су умрли Али и Хусеин, а то су данашњи Ирак и Иран. Смрт Хусеина и његових следбеника код Карбале, а нарочито начин на који се она десила, помогли су да се уобличи шиитски поглед на свет. Потреба да се, због одређеног принципа, супротставите чак и ако немате никаквих шанси, као и спремност за мучеништво, тотално страдање, занемаривање смрти и прихватање трагедије, јесу добро познати аспекти шиизма. Учењаци то називају ’узором Карбале’. Иран је, након своје исламске револуције, испољио аспекте тог узора, што помаже да се објасне неке од његових акција.

Ако желите да сазнате више о исламу и секташким односима, препоручујемо Вам књигу Акбара С. Ахмеда “Ислам данас”, на основу које је овај текст приређен.