ИСПОВЕСТ ИЗ НИШКОГ ЗАТВОРА: Убо сам се и 15 минута тресао као да сам ставио руку у штекер

Александар је сада са четрдесетак година “обележен” као вишеструки повратник, који је неколико пута осуђиван за крађу и разбојништво, а од 2007. је на издржавању затворске казне због крађе. Смисао живота пронашао је у сликању икона, а како каже узрок свих његових невоља била је дрога, с којом се први пут сусрео када је постао пунолетан.

“Почео сам са 18 година, тако што сам упао у лоше друштво, па су ме 'врбовали' они којима требају нови људи. Мислили смо да смо мангупи, због уличног живота ни средњу школу нисам завршио, а кад је дошло време да идем у војску, нисам отишао. Иначе, многи који смо сада овде, а имали смо проблема с дрогом, нисмо ишли у војску“, каже Александар, пишу Južnevesti.com.

Овом Врањанцу ишло је на руку и то што је деведесетих, како каже могао веома лако да дође до дроге, из разлога што је живео близу границе и што је шверц цветао, те је дроге било у изобиљу и то на улицама! Али, новца није било. Због тога је почео да краде, и како каже постао је добар у отварању брава.

Уз дрогу иде и губљење пријатеља

Александар је због дроге уништио и своју породицу, али како каже и даље су му светла тачка у животу синови од 19 и 16 година.

“Не знам да ли сам годину дана провео са њима“, каже он, јер је све време био “на путу”, по Балкану у потрази за новцем и дрогом.

Уз дрогу иде и губљење пријатеља, то није заобишло ни Александра. Неки су га напустили својевољно, док је пола њих, према његовим речима, “оверило”, односно умрло од предозирања. С обзиром на то да му је остало још годину дана до краја робије, сматра да ће му деца бити довољан мотив да се бори, али није сигуран како ће се снаћи у спољном свету.

“Не знам како ћу да се вратим на прави пут, биће тешко да останем на њему. Једном сам накратко изашао напоље и осећао сам се као да сам пао с Марса“, каже Александар.

Он није конзумирао само херион, већ све могуће дроге од марихуане, преко лекова за смирење – апаурина и бенседина, до кокаина и каптагона, кога, каже, користе муџахедини када иду у рат. Када је падао у велике кризе, користио је буквално шта је стигао, једном прилико хероин је помешао са мишомором!

“Убо сам се тада у ногу, и наредних 15 минута сам се тресао као да сам ставио руку у штекер. Међутим, после тога нисам кризирао, али 'филинг' није добар као хероински. Заправо, хероински 'филинг' је леп, а не добар. Није увек добро све оно што је лепо“, прича Александар.

Два пута се предозирао и био “једном ногом у гробу”. Други и, на срећу, последњи пут, било је средином деведесетих када се пробудио на Ургентном одељењу у Врању прекривен чаршавом, одакле је побегао кроз прозор.