ИСТРАЖИВАЊЕ: Србија не разуме концепт wellnessa!
Шта је wellness? Да ли се у довољној мери бавимо физичком активношћу? Зашто је код нас ментално здравље табу тема? Да ли смо као нација заиста толико несрећни као што говоримо? Да ли држава и њене институције чине довољно да подрже грађане у тежњи да постигну благостање духа и тела?
На ова и слична питања покушало је да одговори најновије истраживање експертског центра McCann Truth Централа које је спроведено у Србији. Иначе, ово истраживање део је глобалног истраживања које се на различите теме спроводи на глобалном нивоу.
Наша земља ове године је учествовала уз десетак других земаља у истраживању о wellnesu што пружа могућност упоређивања података са другим земљама, као и могућност упоређивања резултата са оним добијеним на светском нивоу.
Пре свега, зачуђујући је резултат да грађани Србије не разумеју концепт wellnessa и склони су да га поистовете само са физичком активношћу. 40 одсто испитаника на светском нивоу наводи физичку активност као најбитнији фактор за wellness. У Србији је овај проценат изразито висок и износи чак 83 одсто. Међутим, њих чак 53 одсто каже да никада не вежба или то ради само једанпут месечно. Као разлог за недовољно упражњавање физичке активности наши испитаници најчешће наводе недостатак времена, а затим следи недостатак воље, односно лењост. Мањи проценат као разлог наводи да нема са ким да вежба. Са друге стране, они који вежбају, већином то раде због тренутних бенефита, чак њих 72 одсто, док само 28 одсто вежба да би се осећали боље у будућности.
„Концепт wellnessa је прилично сложен и подразумева психо-био-социјални склад појединца. Истраживање показује да већина нас не разуме концепт wellnessa и да му приступамо парцијално и површно. Две ствари су кључне за постизање wellnessa: знање шта све утиче на наш wellness и воља да оно што знамо и применимо. Истраживање потврђује да тренутно у Србији не постоји ни једно ни друго“, каже Жељка Мићић, менаџер за аналитику и развој у експертском центру McCann Truth Централ.
“Као нација смо склони да узроке за постизање већег нивоа општег психофизичког благостања првенствено тражимо у спољашњим факторима. По мишљењу наших испитаника непријатељ број један за постизање wellnessa је економска ситуација, односно недостатак новца. Међутим, када су питани да наведу шта све раде за свој лични wellness, схватили смо да wellness заправо најчешће чине мале ствари за које није потребно много новца, али је потребан труд и чврста воља”, додаје она.
И у свету и у Србији, оптималне године за постизање wellnessa су тридесете (34 глобално, 32 Србија, док је у Турској то 23, а у Јапану 44 године). Земље у којима је wellness на највишем нивоу, према мишљењу испитаника глобалног истраживања, јесу Јапан, Кина, Швајцарска и САД. Интересантно је да се и глобално и локално сматра да је женама лакше да постигну стање општег благостања него мушкарцима.
Оптималан индекс телесне масе (БМИ) у многим земљама је атрибут који најбоље осликава особу која се добро осећа. У Србији овај показатељ није високо на листи индикатора wellnessa. Очигледно да постоје културолошке разлике у томе како се види особа која се осећа добро – у Јапану се, на пример, већи нагласак ставља на “сјај у очима”, док се у Кини мршава фигура још увек повезује са сиромаштвом, па је заобљена фигура одраз здравља.
У Великој Британији, САД и Јужноафричкој Републици људи верују да је лакше постићи осећај општег благостања организма без родитељства, а у Кини и Јапану сматрају да се опште благостање постиже са децом. У Србији су мишљења подељена, па је једнак проценат оних који се слажу са обе тврдње. За становнике Србије породица је најважнији ослонац за вођење здравог живота, следе пријатељи, а тек онда лекари.
Иако сматрамо да се здраво хранимо, стручњаци и статистички подаци показују да је гојазност код нас у порасту (нарочито код деце), а проценат кардиоваскуларних обољења, у чијој основи лежи нездрава исхрана, врло је висок. У Србији има доста умерено гојазних људи, нарочито међу мушкарцима.
Добијени резултати указују да грађани Србије не разумеју концепт wellnessa, али и што је још много битније, да мало обраћају пажњу на постизање психо-физичког благостања, било кроз физичке активности, здраву и правилну исхрану и генерално рад на свом психичком и менталном здрављу.
Више информација о истраживању можете погледати овде.
