ИЗЛАЗ ИЗ НАРКОМАНИЈЕ ПОСТОЈИ: У овим институцијама се лече ОВИСНИЦИ у Београду
Стручњаци тврде да наркомани никада нису излечени, али у престоници постоји више места која могу да их оспособе за нормалан живот.
Према резултатима Националног истраживања о стиловима живота становништва Србије, чак 8 одсто популације бар једном је у животу пробала илегалне дроге, а забрињавајућ је податак да је међу њима најзаступљенија млађа популација, старости од 18 до 34 године.
Према статистикама које су нашем порталу проследили из Министарства здравља, чак 8 одсто ученика узраста 16 година изјавило је 2011. године да је пробало неку од илегалних дрога, а 7 одсто них је пробало марихуану. Такође је забрињавајући податак да је 4.1 одсто опијатских овисника први пут узело опијате са мање од 15 година.
Подаци показују и да од првог узимања опијата до доласка на лечење у просеку прође више од 12 година, што је поражавајућа чињеница, поготово када се има у виду да су особама које желе да се лече од наркоманије у Београду на располагању више државних и приватних институција.
Међу њима је најпознатија Специјална болница за болести зависности у Драјзеровој улици, основана 1987. године.
Психијатар Диана Ракетић, запослена у Драјзеровој, наводи да се поред иституције у којој она ради, од државних, са наркоманијом боре и Институт за ментално здравље у Палмотићевој, Дненва болница за лечење зависности у Пауновој 2, као и Психијаријска болница Лаза Лазаревић, које такође имају посебан одсек за лечење наркоманије.
- Зависници се могу јавити и у приватне клинике и ординације које су специјализоване за ову врсту хроничних болести. То су клиника "Лоријен" у Тетовској 45, потом руска болница "Др Воробјев", као и ординација "Рамах" у Прилепској 5 – каже др Ракетић.
Наша саговорница истиче да постоје и невладине организације и посебне клинике које се на нешто другачији начин, не стриктно медицински, али такође веома успешно, баве проблемом наркоманије. Издваја "Рето центар" који се налази на Авали и напомиње да подржава овакав вид алтернативног лечења.
- Свако тражи начин себи да помогне, и ја подржавам сваки покушај у борби са овим проблемом, али напомињем да, као лекар, предност дајем медицинском третману. Што се тиче приватних клиника и ординација оне све имају лиценцу коју су добиле од државних институција да би могле да се баве тим послом, и постоје одређени стандарди, процедуре и савремени психијатријски третмани који морају бити испоштовани – каже др Ракетић.
Погледајте ОВДЕ како је редакција портала Србија Данас прославила светски дан здравља.
Она посебно напомиње да је наркоманија веома комплексан социо-медицински проблем, и да је посреди хронична болест присутна током целог живота пацијента.
- У случају наркоманије не можемо да говоримо о коначном излечењу, већ само залечењу. Људи који престану да узимају наркотике само су се залечили, не излечили, и они се током читавог свог живота налазе у стању апстиненције. Наш циљ је да управо то стање апстиненције траје што је дуже могуће и да имамо што мање повратника. Има доста случајева да су пацијенти дуго у апстиненцији, да су се запослили, раде, имају породице и сада су успешни људи - каже др Ракетић и додаје да је најважније да се пацијенти врате у реалан живот, оспособљени да нормално функционишу у друштву.
Др Ракетић објашњава да су основне методе у лечењу наркомана фармако-терапија (лечење помоћу лекова) и психотерапија (индивудална, породична или групна) која се своди на разговор са психотерапеутом, и у коју спада и тренутно у свету веома популарна психотерапеутска метода - КБТ или когнитивно бихејвиорална терапија.
У приватној болници за лечење болести зависности, "Лоријен", која постоји дуже од 18 година, наводе да се такође служе широким спектром фармакотерапијских и психотерапијских метода како би терапија могла да се прилагоди потребама сваког пацијента.
- Такође су нам у плану и едукативне делатности, као и рад на превенцији наркоманије кроз спровођење едукативних радионица. Капацитети којима располажемо су сасвим довљни и у складу са потребама пацијената који нам се јављају, што је веома важно јер зависник треба да се уведе у терапијски програм чим покаже мотивацију. Свако чекање представља ризик због могућег одустајања од лечења - каже психијатар Вања Куљанин запослена у болници "Лоријен".
Прочитајте ОВДЕ који све начини бесплатног бављења спортом постоје у Београду.
Она истиче да многи примери из праксе ове болнице показују да излаз из болести зависности постоји и да је излечење могуће.
- Имали смо, примера ради, једног пацијетнта који се јавио у својој 30. години, а са употребом психоактивних супстанцио почео још у 20-им. Када је дошао на лечење већ је имао развијен образац зависности од опијата, а и од патолошког коцкања. Након детоксификације од опијата започет је терапијски програм у виду интензивних психотерапијских сеанси. Током овог процеса пацијент је изменио животни стил, променио је друштво и средину. Додатно му је помогло интензивно бављење спортом, и у апстиненцији живи већ дуги низ година - прича др Куљанин.
Прочитајте ОВДЕ шта је Србија Данас сазнала у истраживању: Да ли ће наша деца бити здрави људи?