IZLAZ IZ NARKOMANIJE POSTOJI: U ovim institucijama se leče OVISNICI u Beogradu

Prema rezultatima Nacionalnog istraživanja o stilovima života stanovništva Srbije, čak 8 odsto populacije bar jednom je u životu probala ilegalne droge, a zabrinjavajuć je podatak da je među njima najzastupljenija mlađa populacija, starosti od 18 do 34 godine.

Prema statistikama koje su našem portalu prosledili iz Ministarstva zdravlja, čak 8 odsto učenika uzrasta 16 godina izjavilo je 2011. godine da je probalo neku od ilegalnih droga, a 7 odsto nih je probalo marihuanu. Takođe je zabrinjavajući podatak da je 4.1 odsto opijatskih ovisnika prvi put uzelo opijate sa manje od 15 godina.

Podaci pokazuju i da od prvog uzimanja opijata do dolaska na lečenje u proseku prođe više od 12 godina, što je poražavajuća činjenica, pogotovo kada se ima u vidu da su osobama koje žele da se leče od narkomanije u Beogradu na raspolaganju više državnih i privatnih institucija.

Među njima je najpoznatija Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici, osnovana 1987. godine.

Psihijatar Diana Raketić, zaposlena u Drajzerovoj, navodi da se pored istitucije u kojoj ona radi, od državnih, sa narkomanijom bore i Institut za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, Dnenva bolnica za lečenje zavisnosti u Paunovoj 2, kao i Psihijarijska bolnica Laza Lazarević, koje takođe imaju poseban odsek za lečenje narkomanije.

- Zavisnici se mogu javiti i u privatne klinike i ordinacije koje su specijalizovane za ovu vrstu hroničnih bolesti. To su klinika "Lorijen" u Tetovskoj 45, potom ruska bolnica "Dr Vorobjev", kao i ordinacija "Ramah" u Prilepskoj 5 – kaže dr Raketić.

Naša sagovornica ističe da postoje i nevladine organizacije i posebne klinike koje se na nešto drugačiji način, ne striktno medicinski, ali takođe veoma uspešno, bave problemom narkomanije. Izdvaja "Reto centar" koji se nalazi na Avali i napominje da podržava ovakav vid alternativnog lečenja.

- Svako traži način sebi da pomogne, i ja podržavam svaki pokušaj u borbi sa ovim problemom, ali napominjem da, kao lekar, prednost dajem medicinskom tretmanu. Što se tiče privatnih klinika i ordinacija one sve imaju licencu koju su dobile od državnih institucija da bi mogle da se bave tim poslom, i postoje određeni standardi, procedure i savremeni psihijatrijski tretmani koji moraju biti ispoštovani – kaže dr Raketić.

Pogledajte OVDE kako je redakcija portala Srbija Danas proslavila svetski dan zdravlja.

Ona posebno napominje da je narkomanija veoma kompleksan socio-medicinski problem, i da je posredi hronična bolest prisutna tokom celog života pacijenta.

- U slučaju narkomanije ne možemo da govorimo o konačnom izlečenju, već samo zalečenju. Ljudi koji prestanu da uzimaju narkotike samo su se zalečili, ne izlečili, i oni se tokom čitavog svog života nalaze u stanju apstinencije. Naš cilj je da upravo to stanje apstinencije traje što je duže moguće i da imamo što manje povratnika. Ima dosta slučajeva da su pacijenti dugo u apstinenciji, da su se zaposlili, rade, imaju porodice i sada su uspešni ljudi - kaže dr Raketić i dodaje da je najvažnije da se pacijenti vrate u realan život, osposobljeni da normalno funkcionišu u društvu.

Dr Raketić objašnjava da su osnovne metode u lečenju narkomana farmako-terapija (lečenje pomoću lekova) i psihoterapija (indivudalna, porodična ili grupna) koja se svodi na razgovor sa psihoterapeutom, i u koju spada i trenutno u svetu veoma popularna psihoterapeutska metoda - KBT ili kognitivno bihejvioralna terapija.

U privatnoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti, "Lorijen", koja postoji duže od 18 godina, navode da se takođe služe širokim spektrom farmakoterapijskih i psihoterapijskih metoda kako bi terapija mogla da se prilagodi potrebama svakog pacijenta.

- Takođe su nam u planu i edukativne delatnosti, kao i rad na prevenciji narkomanije kroz sprovođenje edukativnih radionica. Kapaciteti kojima raspolažemo su sasvim dovljni i u skladu sa potrebama pacijenata koji nam se javljaju, što je veoma važno jer zavisnik treba da se uvede u terapijski program čim pokaže motivaciju. Svako čekanje predstavlja rizik zbog mogućeg odustajanja od lečenja - kaže psihijatar Vanja Kuljanin zaposlena u bolnici "Lorijen".

Pročitajte OVDE koji sve načini besplatnog bavljenja sportom postoje u Beogradu.

Ona ističe da mnogi primeri iz prakse ove bolnice pokazuju da izlaz iz bolesti zavisnosti postoji i da je izlečenje moguće.

- Imali smo, primera radi, jednog pacijetnta koji se javio u svojoj 30. godini, a sa upotrebom psihoaktivnih supstancio počeo još u 20-im. Kada je došao na lečenje već je imao razvijen obrazac zavisnosti od opijata, a i od patološkog kockanja. Nakon detoksifikacije od opijata započet je terapijski program u vidu intenzivnih psihoterapijskih seansi. Tokom ovog procesa pacijent je izmenio životni stil, promenio je društvo i sredinu. Dodatno mu je pomoglo intenzivno bavljenje sportom, i u apstinenciji živi već dugi niz godina - priča dr Kuljanin.

Pročitajte OVDE šta je Srbija Danas saznala u istraživanju: Da li će naša deca biti zdravi ljudi?