ЈЕДИНСТВЕН: Волели смо и љубили се уз ове вечите стихове Арсена Дедића
17.08.2015.
21:35
Коментари (0)
О њему је писао и Мирослав Крлежа, а за њега се интересовала Јованка Броз.
Арсен Дедић је у музику преточио стихове Крлеже, Цесарића и Голоба. Његове су песме преводили и обрађивали многи извођачи, а сам је писао за многе познате хрватске естрадне уметнике, за супругу Габи Новак, групе и Ибрицу Јусића. Велики део његовог опуса чини примењена музика за телевизију, филм и позориште.
Ово су стихови по којима ћемо га памтити:
- И не знајућ’ да смо на изгубљеном броду, ми викали смо: "Копно!" док гледали смо воду.
- Све до јучер моја љубав / Моја тајна сад си ти/Ал' дуго пријатељство / Сачуват ћемо ми
- Чистим свој живот од оних шупљих људи, којима вјетар хуји кроз главе и кроз груди.
- Говорио сам, већ је било касно/О нашој давно/замишљаној срећи/И видио сам, видио сам јасно/Да ми не желиш ништа више рећи
- Хвала ти......сто си ми чежњу моју ублажит' знала, слатким "буди мој"
- "Београд ме је створио" (интервју за Новости 2008. године)
- Ко да је немогуће, и као да се не смије, живјети овако, живјети од пјесме.
- Касно је, иду гости, наша је прича дуга, то што је сад у нама, није ни срећа ни туга.
- Мајко моја, како је лијепа/кад се привије уз мене/као да се скрити жели,/и као да је још увијек дијете.
- Још је била тако мала, само свјетлост само пјена/Још је била што да казем, нити дете нити жена.
- Па збогом, буди боља с другим, и дај му више њежности, јер то је ништа што ја губим, о младости, младости...