Јуратовић: Будућност земаља западног Балкана у заједништву
БЕРЛИН - Посланик Социјалдемократске партије Немачке (СПД) и члан спољнополитичког одбора немачког Бундестага Јосип Јуратовић оценио је данас да је будућност региона западног Балкана само у заједништву, а да је Србија на добром путу.
Јуратовић очекује да ће Немачка, али и комплетна ЕУ покренути нови тренд да се убрза интеграција у ЕУ, оценио да је Конференција о западном Балкану у Берлину била значајна самим тим што су представници свих земаља региона били на једном месту и имали могућност да разматрају шансе и будућност овог дела Европе.
"Порука је да се решење за економски просперитет и стабилност у региону могу само заједно пронаћи. На свим пројектима треба заједно да раде земље региона. Тако регион по питању инфраструктуре мора бити једна целина у циљу већег тржишта, без којег неће бити инвестиција", објаснио је Јуратовић. Немачки посланик хрватског порекла указао је да у Берлину за западни Балкан није само заинтересована немачка канцеларка Ангела Меркел, већ да велики утицај има и СПД преко Франк-Валтера Штајнмајера и Зигмара Габријела.
"Чињеница, а ја на то указујем већ дуже време, да је западни Балкан део Европе и да не можемо дозволити да унутар континента постоји једна црна или било каква друга рупа, територија која заостаје у развоју. Европа се сама по себи различито развија, а западни Балкан, по питању инфраструктуре заостаје. Немогуће је да ми у срцу Европе имамо простор који заостаје и споро се развија од 1990-тих. Западна Европа напредује брзином од 100 километара за час, а западни Балкан 50 или 30 километара на час", указао је он упозоравајући да се на тај начин размак у развоју стално повећава, што се не сме дозволити.
Јуратовић је указао и на велики проблем незапослености младих на западном Балкану, оцењујући да, ако се тражи решење за младе онда је то могуће само кроз заједнички тржишни простор.
"Сретан сам што нам је успело да скроро на свакој седници спољнополитичког одбора Бундестага имамо барем по једно питање везано за западни Балкан на дневном реду. Интерес Немачке постоји", подвукао је он.
Јуратовић је рекао да је глобална ситуација таква да има много кризних подручја и ако се не нуди социјална сигурност западном Балкану прети опасност да поново дође до ескалација, што би био додатни терет по мир и сигурност у Европи. На питање која је порука Немачке региону он је истакао да је "будућност могућа само заједно".
"Порука би требало да буде, пре свега да ако се стварно жели ући у ЕУ, да се мора осим реформи, које су нужне не само због Уније, већ самих земаља, радити на инфраструктури, на стратешким могућностима економског развоја, анализи потенцијала региона, умрежавању у један већи економски простор", објаснио је Јуратовић уз опаску да не верује да ће било који инвеститор улагати у тржиште земље величине једног европског града.
На питање како је Србија виђена у Немачкој Јуратовић је казао да сматра да је Србија веома позитивно прихваћена због тога што се јасно одредила за пут у ЕУ.
"Сви знамо да Србији тренутно није једноставно, пре свега јер није ни у једном савезу, а конфликт у Украјини доводи је у одређене проблеме. У том целом спектру је битно да Србија остане доследна свом путу у ЕУ, да се остави утисак, као што је тренутно, да жели у Унију, али и да навија за ЕУ. Мислим да је то влада доста јасно сигнализирала", рекао је он. Јуратовић је додао да ситуација у којој се Србија, а пре свега влада, налази, како је рекао, "да мора богу служити, а ђавола не наљутити", јесте тешка те да је ствар способне политике да такву ситуацију решава. Не желећи ниједну земљу да потцењује, Јуратовић наводи да су ипак кичма западног Балкана Хрватска и Србија, те да је однос између њих кључан за ситуацију у региону кад је реч о стабилности.
"Пошто је Хрватска у ЕУ мислим да се тај процес мора наставити да би тај регион добио сигурност и просперитет", објаснио је немачки посланик.
Упитан да ли ће Немачка постављати додатне услове Србији на путу у ЕУ, Јуратовић је казао да је логично да ће се од Србије тражити да што пре имплементира неопходне реформе, што уосталом треба да ради и због себе.
"Да би се успоставила функционалност једне државе неоходни су владавина права, људска права, администрација. Јако је битно и да буду створени добросуседски односи. Ту је пре свега битан на једној страни однос између Хрватске и Србије, али на другој је питање Косова. Никада Косово нисам стављао у први план, као предуслов за све, већ сам рекао да треба почети са процесом, па ће доћи време уласка и онда се то питање мора јасно решити, а сматрам да је то схваћено и у Србији и у Приштини", казао је он.
Каже и да има утисак да сви желе да се Србија и цео регион што пре интегришу у ЕУ, јер су тиме сви на добитку, у чему је, каже, битна сарадња. А што се Немачке тиче, додаје, она је увек била земља која је пре свега желела мир и стабилност у региону.
"Кризна подручја која су само сат времена лета од Минхена нису у интересу Берлина. На неки начин Немачка се интересује више него што би се очекивало. Мислим да ће она, али и целокупна ЕУ покренути један нови тренд, нови интерес за бржом интеграцијом у Унију", истакао је Јуратовић, подсетивши да ипак 90 одсто посла морају одрадити саме земље региона.
"Уверен сам, кроз разговоре које сам водио, да у Србији ту нема дилеме", закључио је Јуратовић.
