КАФАНСКА ПРИЧА: Дуње и Вишње су зла коб бирц мајстора

Дуња и Вишња: два имена која љубитељи ракије у малим чашама и великим флашама морају да избегавају када добију женско дете. Признаћете, гадно би било да имате ћерку Дуњу или Вишњу и да у кафани наручите две дуње или дуплу вишњу или флашу дуње! А било би исувише глупо и погубно престати са конзумирањем "мученице" справљене од ових воћки.

Такође, ниједна љубав према припадницама лепшег пола није оправдана ако дотична носи име неке од ових слатких плодова природе. Замислите само ситуацију у кафани, када ви наручујете шљиву (и то само зато што не смете вишњу због ваше драгане), а ваш "компањон" за столом иште дуплу вишњу и испија је "на екс". Ево сликовитог примера из живота.

Радован Брка са Жаркова, својевремено се оженио (убрзо је схватио да је му је то била грешка) Дуњом Протић (тако се бар презивала пре удаје, а потом је постала Дуња Бркина). Лепа је била његова невеста, и сви су му помало завидели све док не схватише у какву се невољу јадничак уплео. Радован није био пијанац, али је обожавао ракију, и то не да је пије, већ да је прави. У дворишту куће имао је три дрвета старе дуње, која су га сваке године обилато даривала "прашњавим", великим и жутим плодовима. Знате већ да је дуња, због сувих плодова, поприлично "шкрта" кад се од ње прави ракијица. Радован ју је зато пазио као своје дете – заливао ју је, бацао ђубриво, орезивао јој старе и сасушене гране.

Чак јој је повремено и брисао листове малим сунђером, певајући најлепше песме које је знао (а леп глас има) .Чуо је да музика има чудесан утицај на воћке. Дуња, његова лепа супруга, је убрзо постала љубоморна на своју "имењакињу". Често је започињала свађу без икаквог разлога, а Брка није знао због чега му је драгана тако раздражљива и срдита. Једне вечери, легли су у кревет, а Дуња је, жељна нежности и "игара" у брачној постељи, почела да му се умиљава. Раша је баш тог дана, у фирми у којој је радио, пренео брдо тешких џакова и капци су му се једва одвајали једни од других. Упркос свим "триковима" које је Дуња употребљавала, несрећни Рале је заспао. Дуњица је полудела, кренула је да га буди и да га псује.

- Проклет да си и ти и твоје дуње, више се мазиш са њима него са мном. Осећам се као да ме вараш са њима. Бар да те даривају нечим обилним, него из њих извучеш једва десет литара оне твоје брље коју после искапе оне твоје испичутуре. Ти једва да сркнеш! А ја сам ти дала и своју младост, и своју невиност. Ух, каква сам гупача била кад сам пошла за тебе. Па и ја се зовем Дуња, а вечерас ни да ме погледаш, а камоли да ме помазиш – јецала ја несрећна лепотица и исте вечери одјурила код мајке и никада се Радовану није вратила.

Да се разумемо, није Радован уопште млакоња у кревету, а није ни запостављао Дуњу, само је те вечери био баш уморан од силних џакова које је пренео преко грбаче. Али, женско к'о женско, од љубоморе помислила да је запостављена. Све би било другачије да је Раша у дворишту имао кајсију, а не "имењакињу" своје, сада већ бивше жене.

Зато, ко је луд да уђе у брак са Дуњама и Вишњама, осим ако им отац није произвођач домаће "мученице" од ових прелепих воћака – онда вас баш брига јер ћете у кући увек имати производе од ових воћака – у литрима, килограмима, па и у мерним јединицама којима се "означавају" даме. Ако се сетите још којег "погубног" имена - јавите. Да се неко не превари!