Како то гејеви у Европи раде? (трећи део)

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Тежњу ка приступању Европској унији Босна и Херцеговина је изјавила септембра 2008. године у Сарајеву организовањем Геј-фестивала са скромним садржајем: изложба, концерти, округли столови.

На самом отварању ове манифестације учеснике су претукли, навијачи и вехабије пред очима полиције. После тога парада је заборављена, мада се тема положаја сексуалних мањина на сарајевској телевизији и радију разматра. У Републици Српској ова тема се не сматра актуелном.

У овом инциденту најмање осам људи је повређено. Неколико десетина особа са капуљачама које покривају лице, неки и са дугим брадама, упућивали су увреде учесницима фестивала и извикивали "Алаху акбар". Нападачи су извлачили људе из возила, а друге учеснике скупа напали на улици. У сарајевску болницу примљено је шест особа са повредама главе, а најтеже је повређен један држављанин Данске.

У сукобима полиције и нападача, повређен је и један полицајац, а један нападач је приведен. Полицајци су одбацили нападаче од Академије ликовних уметности, где је неколико десетина људи присустовало отварању четвородневног Квир-фестивала, у оквиру кога су предвиђене уметничке изложбе, филмске представе и предавања.

УКРАЈИНА

Први покушај одржавања параде 2012. године у Украјини није прошао славно. Те године ситуација је била веома тешка за ЛГБТ особе, па је полиција као савет организаторима Прајда посаветовала да не присуствују маршу. Преко 500 фудбалских хулигана окупило се 2012. године како би спречили Прајд који се завршио неславно.

Иако су претходно упозорени од полиције, која је рекла да не може да гарантује сигурност, организатори су ипак решили да организују шетњу. Двоје активиста су тешко претучена, остали су били угрожени сузавцем, а центар Кијева био је у потпуном расулу. Полиција је евакуисала људе који су се окупили да прошетају улицама за своја права.

Група маскираних хулигана наочиглед новинарских екипа тешко је претукла и попрскала сузавцем по лицу лидера украјинског Геј форума Свјатослава Шеремета у центру Кијева, након што је полиција већ евакуисала оне који су се окупили за поворку.

Од почетка је било јасно да кијевска полиција није хтела да се манифестација одржи. Због оклевања полиције да се посвети том догађају и предузме адекватне сигурносне мере како би заштитила учеснике поворке, организатори су били у страху за њихову сигурност.

ШПАНИЈА

Права лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца и трансродних особа у Шпанији су прошли кроз неколико драматичних промена док нису добили статус који поседују последњих година. Данас, Шпанија пружа један од највећих степена слободе у свету за њену заједницу ЛГБТ. Међутим, то није био случај кроз историју.

Један од фактора који су утицали на промене је био утицај хришћанства, који карактерише секс као чин продужења врсте, па су се у то време геј особе сагледавале као грешне и супротне божијим вољама. У средњем веку хомосексуализам се изједначавао са издајом државе, док је преокрет дошао у доба просветитељства, где индивидуална особа добија место у друштвеном систему.

Репресија ЛГБТ уследила је избијањем Шпанског грађанског рата, а када је режим прошао остала је само хомофобичност. Данас Шпанија је једна од десет земаља света која дозвољава чак и усвајање деце истополним паровима.

А ево како је изгледао овогодишњи Геј Прајд у Мадриду. На десетине хиљада људи у високим штиклама, са перикама и заставама изашло је на улице и дугиним бојама преплавило Мадрид. У вечерњим сатима дуга се прострла градским авенијама Пасео дел Прадо, а као подстрек ЛГБТ особама била је и победа Кончите Вруст, аустријскиог трансвестита са брадом, на Евровизији. Параду је осигурала и полиција иако за то није било веће потребе јер су права ЛГБТ особа у овој земљи на завидном нивоу.

БЕЛГИЈА

Белгија је још једна либерална земља по питању хомосексуалност. Припадници ЛГБТ виде Белгију као једну од најнапреднијих у Европи, али и у свету. Истополна сексуалност легализована је још 1795, а доња граница за ступање у у сексуалне односе регулисана је још 1985. године, а по легализацији бракова нашла се на другом месту земаља света.

Од 2000. године ова земља почела је да примењује законе о истополним заједницама, којим се гарантују иста права која имају и хетеросексуалне брачне заједнице. Хомосексуални парови од 2006. у овој земљи могу усвајати децу, док лезбејке имају пун приступ вештачкој оплодњи.

Ове године одржана је парада и то почетком године, у мају. Око 100.000 људи окупило се у центру Брисела, дајући посебан свечани тон целој манифестацији. Фестивал је поред учесника привукао и прублику која је бројала око 10.000 људи. Сви чланови на овој паради проговорили су истим гласом, гласом солидарности и једнакости.