КАКО ЈЕ БИТИ СРБИН У ПРИЗРЕНУ Страх, сиромаштво и - само један српски основац!
Тридесетак Срба у Призрену данас живи веома тешко, а највећи проблем са којим се суочавају је лоша економска ситуација и немогућност да се запосле.
Пре сукоба на Косову 1999. у овом граду живело је око 10.000 Срба, међу тридесетак преосталих Срба је и један једини основац, а у граду на Бистрици бораве и ученици Богословије Кирило и Методије. Призрен се 2013. године, у обновљену кућу од 40 квадрата, вратила Милева Мојсић са шесточланом породицом. У две собице ушле су тада три генерације.
Милица је једини српски ђак у овом граду
Душанов Царски град није напуштала, осим током мартовских нереда 2004. година, Евица Ђорђевић која овде живи са ћерком Милицом, јединим српским основцем у Призрену. Милици наставу држи учитељ Вуко Даниловић из Берана родом из Дечана, а након што заврши четврти разред поставља се питање где ће Милица наставити школовање јер српска основна школа у Призрену не постоји. Причу о Милици можете прочитати кликом ОВДЕ!
Нико од њих није имао посао, породица се због тога вратила назад у централну Србију, она је остала да преживљава. Посао у граду није нашла. Уназад неколико месеци је у манастиру Светих Архангела, ради у кухињи.
“Морала сам да молим оца Михаила, већ осам месеци сам овде да радим. Обраћала сам се њиховим институцијама али нису хтели ни да ме саслушају“, казала је Мојсићева.
Живот Срба повратника овде је тежак, констатује и игуман манастира Светих Архангела код Призрена архимандрит Михаило (Тошић) уз подсећање да се као црква труде да их дочекају у манастиру и помогну колико могу.
“Њима и те куће које су обновљене и тај живот сигурно није лак, зато што нема посла, нема конкретног укључивања у ову заједницу, нема озбиљнијих материјалних средстава од чега би људи живели“, истиче архимандрит Михаило.
Начелник призренског Округа Јовица Будурић каже да би дошло до одрживог повратка у Призрен потребна је отвореност овдашњих институција, да људи који се врате буду заступљени у локалној самоуправи у свим институцијама од полиције, здравства па до школства.
