Како је Оман избегао Арапско пролеће и постао обећана земља?
Најстарија независна држава у арапском свету, Оман је све до 1970, био и једна од најизолованијих земаља у Заливу. Заузима југоисточни угао Арапског полуострва, и има стратешки значајан положај на ушћу залива.
Након свргавања његовог оца 1970. Султан Кабус Бин Саид Ал-Саид започео је здравствене, економске реформе и улагање у образовање. Као и другим земљама у Заливу нафта је ослонац привреде. Пољопривреда и рибарство су главни извори прихода. Оман је познат као савезник САД, и то не само због блиских односа који одржава са Ираном.
На први поглед
Политика : Султан Кабус је дошао на власт 1970.
Економија : Оман у великој мери зависи од нафте, други приходи су туризам и пољопривреда
Спољне везе: Оман је дугогодишњи савезник САД; постоји споразум о слободној трговини између двеју земаља
Популација: 2.9 милиона
Султанат: Породица Ал-Саид је на власти од 1744.
Да ли Оман може да доживи судбину Египта?
Ахмад Ал – Макхеини, виши саветник за политику у доњем дому оманског парламента објашњава:"Нема опозиције у Оману и мрзим сваки покушај да се тако опишу људи који су изражавају захтеве и интересе".
У Оману нема отворених политичких неслагања, а чак и отворене дебате су веома ретке. Ал Макхеини каже да се нада да ће се режим обрачунати са корупцијом.
Шта је са вишестраначком демократијом? Партије су забрањене у Оману, а султан Кабус је свој декрет образложио речима: “У друштву у коме је трибализам био толико јак, изазов је развити вишестраначје”. Објашњавајући како декрет функционише султан каже.” Премијер бира владу, на коју Шура савет може да уложи вето. Влада подлеже и провери његовог Величанства лично. Та влада је избор народа”.
“Ми нисмо Либија, ми нисмо Тунис, наш султан није корупиран, ми бисмо положили живот за њега”, прича Гада Ал-Хакти, 53-годишњи трговац, а слично мисле и остали становници Омана.
Случај Сохар
У фебруару 2011. је дошло до немира због куповине половине сохарске индустријске лучке компаније. Већина новоотворених послова је захтевала образовање и вештине које локално становништво није имало. Све то је узроковало пораст незапослености, а незадовољство је ескалирало нападом на полицију и резиденцију гувернера. Демонстранти су блокирали главни пут и спречавали људе да иду на посао. Случај Сохар је нанео озбиљан ударац султану Кабусу, али је његова позиција остала сигурна.
Султан Кабус
Главни разлог зашто Оман није доживео Арапско пролеће је султан Кабус. Британски ђак је свргнуо свог оца 1970. пучем без крви и повео земљу путем реформи. Султан Саид бин Таимур, који је на власт дошао 1932, владао је Оманом по феудалним принципима. Радио и телевизија су били забрањени, а излазак ван зидина града је кажњаван смрћу. Фрапантан податак да је неписмених било више него писмених и да је животни век био до 49 година је од 1970. полако, али одлучно мењан. Ђаци уче енглески и арапски у школи, а Факултети су бесплатни, као и смештај и храна приликом студирања. Земља на којој се граде куће се дели бесплатно. Плате у Оману се не опорезују. Све здравствене услуге су бесплатне. Наравно, очекивани животни век је сада виши од 70 година.
И управо због свега тога Оман није тражио оставку свог султана када је било Арапско пролеће. Али и он је изашао у сусрет својим сународницима и повећао најнижу плату у земљи, најавио план о отварању 50.000 нових радних места и сменио две трећине министара.
