Kako je Oman izbegao Arapsko proleće i postao obećana zemlja?
Najstarija nezavisna država u arapskom svetu, Oman je sve do 1970, bio i jedna od najizolovanijih zemalja u Zalivu. Zauzima jugoistočni ugao Arapskog poluostrva, i ima strateški značajan položaj na ušću zaliva.
Nakon svrgavanja njegovog oca 1970. Sultan Kabus Bin Said Al-Said započeo je zdravstvene, ekonomske reforme i ulaganje u obrazovanje. Kao i drugim zemljama u Zalivu nafta je oslonac privrede. Poljoprivreda i ribarstvo su glavni izvori prihoda. Oman je poznat kao saveznik SAD, i to ne samo zbog bliskih odnosa koji održava sa Iranom.
Na prvi pogled
Politika : Sultan Kabus je došao na vlast 1970.
Ekonomija : Oman u velikoj meri zavisi od nafte, drugi prihodi su turizam i poljoprivreda
Spoljne veze: Oman je dugogodišnji saveznik SAD; postoji sporazum o slobodnoj trgovini između dveju zemalja
Populacija: 2.9 miliona
Sultanat: Porodica Al-Said je na vlasti od 1744.
Da li Oman može da doživi sudbinu Egipta?
Ahmad Al – Makheini, viši savetnik za politiku u donjem domu omanskog parlamenta objašnjava:"Nema opozicije u Omanu i mrzim svaki pokušaj da se tako opišu ljudi koji su izražavaju zahteve i interese".
U Omanu nema otvorenih političkih neslaganja, a čak i otvorene debate su veoma retke. Al Makheini kaže da se nada da će se režim obračunati sa korupcijom.
Šta je sa višestranačkom demokratijom? Partije su zabranjene u Omanu, a sultan Kabus je svoj dekret obrazložio rečima: “U društvu u kome je tribalizam bio toliko jak, izazov je razviti višestranačje”. Objašnjavajući kako dekret funkcioniše sultan kaže.” Premijer bira vladu, na koju Šura savet može da uloži veto. Vlada podleže i proveri njegovog Veličanstva lično. Ta vlada je izbor naroda”.
“Mi nismo Libija, mi nismo Tunis, naš sultan nije korupiran, mi bismo položili život za njega”, priča Gada Al-Hakti, 53-godišnji trgovac, a slično misle i ostali stanovnici Omana.
Slučaj Sohar
U februaru 2011. je došlo do nemira zbog kupovine polovine soharske industrijske lučke kompanije. Većina novootvorenih poslova je zahtevala obrazovanje i veštine koje lokalno stanovništvo nije imalo. Sve to je uzrokovalo porast nezaposlenosti, a nezadovoljstvo je eskaliralo napadom na policiju i rezidenciju guvernera. Demonstranti su blokirali glavni put i sprečavali ljude da idu na posao. Slučaj Sohar je naneo ozbiljan udarac sultanu Kabusu, ali je njegova pozicija ostala sigurna.
Sultan Kabus
Glavni razlog zašto Oman nije doživeo Arapsko proleće je sultan Kabus. Britanski đak je svrgnuo svog oca 1970. pučem bez krvi i poveo zemlju putem reformi. Sultan Said bin Taimur, koji je na vlast došao 1932, vladao je Omanom po feudalnim principima. Radio i televizija su bili zabranjeni, a izlazak van zidina grada je kažnjavan smrću. Frapantan podatak da je nepismenih bilo više nego pismenih i da je životni vek bio do 49 godina je od 1970. polako, ali odlučno menjan. Đaci uče engleski i arapski u školi, a Fakulteti su besplatni, kao i smeštaj i hrana prilikom studiranja. Zemlja na kojoj se grade kuće se deli besplatno. Plate u Omanu se ne oporezuju. Sve zdravstvene usluge su besplatne. Naravno, očekivani životni vek je sada viši od 70 godina.
I upravo zbog svega toga Oman nije tražio ostavku svog sultana kada je bilo Arapsko proleće. Ali i on je izašao u susret svojim sunarodnicima i povećao najnižu platu u zemlji, najavio plan o otvaranju 50.000 novih radnih mesta i smenio dve trećine ministara.
