ВЕЛИКИ БРАТ: Како САД контролише финансије грађана других земаља

Да би спречили своје грађане да прометом преко страних текућих рачуна избегавају плаћање пореза, због чега наводно губе око сто милијарди долара годишње, Сједињене Америчке Државе су са многима земљама у свету, као и са скоро целом Европском унијом, потписале уговор којим контролишу финансије грађана у тим земљама.

У тексту новинарке Сање Стапић, објашњено је да је реч о закону ФАТЦА (Фореигн Ачоунт Tax Цомплианце Ацт), који су САД донеле пре пет година и да је Хрватска још у преговорима у вези са потписивањем споразума о његовом спровођењу, али да је америчко министарство финансија уврстило Хрватску на списак земаља које су "у високом степену усуглашености и сматра да је споразум склопљен".

Свако ко у банкама буде отварао било какав рачун, штедни, текући или жиро, тражио картицу, уговарао код осигуравајућих друштава полису животног осигурања, уплаћивао у инвестиционе или добровољне пензионе фондове, убудуће ће морати да доказује да јесте или није Американац, наведено је у тексту.

То вреди и за грађане и за предузећа, за будуће, али и за све старе клијенте с постојећим рачунима у банкама, осигуравајућим друштвима, добровољним пензионим и инвестиционим фондовима на којима имају неку имовину - мораће да дају податке који се од њих траже и да потпишу изјаве о свом пореском САД-статусу.

Ауторка текста даље објашњава да ће банке својим клијентима постављати многа питања у вези са њиховом повезаношћу са САД, али и наглашава да се са свим тим питањима дубоко задире у приватност клијента и да се сви њихови финансијски токови, без обзира да ли имају или немају везе са САД, достављају америчким пореским органима.

Ако клијенти не дају податке, односно не попуне десетак папира које добију на попуну и потпис, банка може да одбије новог клијента или да раскине уговоре са старим.

Лист, такође, наводи изјаву неименованог финансијског стручњака, који се бави имплементацијом ФАЦТА прописа у хрватски финансијски систем, да је "много тога још у сивој зони и нејасно", као и да "споразум још није потписан, па се не зна хоће ли банке и остале институције о клијентима за које утврде амерички порески статус директно обавештавати америчку порезну управу или податке слати хрватским порезницима".

"Убудуће ће вас одмах након уласка у банку питати чији сте држављанин. Банке већ сад имају гомилу посла око хрпе нових докумената и папирологије, због чега ће неке вероватно да одбијају клијенте који не желе да им дају податке и изјаве о свом САД статусу. Реч је о међународним правилима којима се свим банкама намећу строги критеријуми, па неће ни бити места за банке које не буду хтеле да их примењују", рекао је саговорник "Слободне Далмације".

У тексту се, такође, наводи да је редакција листа пре десетак дана послала питања Пореској управи и Министарству финансија о споразуму и свему ономе што иде уз њега, када ће се и како размењивати подаци, хоће ли банке наплаћивати порез с рачуна својих клијената за америчке пореске власти, због чега се и грађанима који немају никакве везе с САД-ом збраја комплетни годишњи приход те им се ти подаци дају на потпис.

"Одговор нисмо добили. Споразум није потписан, па није за објаву, а примењује се", наведено је у тексту и наглашава да се у банкама грађани већ пропитују о месту рођења, приходима и везама са САД-ом.

Исти извор наводи да је све ово још "мачји кашаљ према ономе што финансијске институције чека кад почне примена конвенције о административној помоћи у пореским стварима" коју је Хрватска потписала прошле године са 36 земаља.