Како се кроз уметност градио култ Јосипа Броза Тита?
Поставка ће бити пред очима јавности до 12. октобра, а током трајања биће одржан пратећи програм: стручна вођења кроз изложбу, представљање Галерије Матице српске, пројекција филма Поклон предсједника Никсона и креативне радионице за децу.
Слике, графике и макете кућица красе зидове Музеја 25. мај и посетиоце уводе у свет којим се бавила кустос Музеја историје Југославије Ана Панић спремајући изложбу "Уметност и власт: пејзажи из збирке Јосипа Броза Тита".
Ликовни одабир ауторке чине пејзажи из збирке Јосипа Броза - 45 слика и 10 графика. Ти радови илуструју токове југословенске уметности, али посматрани са другог аспекта, они су одраз идеологије власти.
Идеја изложбе је да прикаже како пејзажи нису само просте представе природе, већ носе другу поруку у себи. "Некад је то скривена порука, некад је мало јаснија, а ја сам желела да покажем како су пејзажи политички коришћени за грађење култа Јосипа Броза Тита", рекла је ауторка Танјугу.
"Као сваки мит и овај је базиран на чињеницама, па поставку чине Титови биографски подаци, као што су када и где је рођен, када је радио у предионици у Сиску, када је радио у фабрици, кад је у Јајцу проглашена Југославија и кроз ту нарацију добија се утисак о његовој личности која се приближава свим југословенским народима", објаснила је она.
Са друге стране, та дела шаљу поруку да "ако неко ко је сељачког порекла, из сиромашног Кумровца, обичан шегрт и радник у фабрици, може да постане председник државе, то може сваки југословенски грађанин", примећује Панићева.
Изложба се састоји из више сегмената. Први је конструисање Тита као мита, кроз његову биографију, а затим кроз социјалистички пејзаж. "У оквиру тог сегмента представила сам индустријске пејзаже, јер је индустрија обично сматрана за нешто што нарушава природни пејзаж", каже ауторка.
Она додаје да данас док гледамо радове савремених уметника, "они цесто траже тај индустриски пејзаж, јер индустријализација јесте нешто што је била кључна ствар у Југославији, а знамо да је у свим нашим постсоцијалистичким државама, сва та индустрија и пропала", објаснила је Панићева.
Ту је прича и о Југославији, њеним различитостима, такође кроз пејзаже. У том сегменту налази се осам пејзажа из свих република и покрајина чији су аутори Надежда Петровић, Петар Добровић, Милош Вучковић, односно врхунски сликари друге половине 20 века.
"Они показују колико је Југославија била различита и колики су се њени предели разликовали: неки градови су изгледали као турске касабе, а неки као западноевропски", објаснила је она.
Крајњи део изложбе је преглед историчарско уметничког пејзажа од импресионизма и најстаријег платна Ивана Грохара из 1903. па све до Пеђе Милосављевића, Василија Јордана, а "та платна из периода од седам деценије показују потпуно други правац уметности", каже Панић.
Саставни део изложбе чине и два видео рада словеначке уметнице Јасмине Цибић, јер се они уклапају у причу о томе које уметничко дело постаје репрезентативно, односно које дело може да представља нацију. По оцени ауторке занимљиво је су видео радови рађени по оргиналним транскриптима, односно данас су снимљена па посматрач нема баријеру као док гледа архивске снимке.
"Имамо утисак да делимо реалност са ликовима које гледамо, а заправо је сценарио рађен по оргиналним транскриптима", објаснила је Панићева.
