Како су дивље мачке постале пријатељи људи?

Домаћа или кућна мачка је животиња која се први пут појављује пре око шест хиљада година, а попут већине домаћих животиња и мачка се сама удомаћила код нас људи - схвативши да се у насељима може једноставније нахранити, али и заштити од предатора.

Како је све почело?

Човеку су мачке помагале у борби против мишева, пацова, змија и осталих штеточина које су на било који начин угрожавали људске животе или уништавали усеве. Осим, штеточинама мачке су се храниле остацима људске хране. Наравно, није реч о мачкама какве знамо данас, пише 24сата.хр.

Мачке у Египту

Др. Брус Фогл, познати ветеринар и аутор бројних књига о животињама наводи како је историја мачака најбоље документована у древном Египту. Као очити пример љубави између човека и мачака Фогл наводи "најраније ископине у Египту, које датирају од пре 4000 године п.н.е."

У гробници у Мостагеди, у средишњем делу Египта, покопан је човек с газелом и малом мачком. Верује се да је газела била намењена за његов погребни оброк, а мачка му је пак била љубимац који је с њим сахрањен. Прва египатска насеља уз реку Нил појавила су се отприлике 4000 г. п.н.е. Са својим житом и силосима постала су привлачна мачкама које су у њима виделе склониште од великих звери и тадашњих мачјих непријатеља. Осим склоништа насеља су мачкама била извор хране ( штеточине и остаци људске хране).

Припитомљавање домаћих мачака

Фогле пише како су на том подручју живеле две мање мачке: либијска мачка (Фелис силвестрис lybica) и мачка из џунгле (Фелис chaus). Мање стидљива либијска мачка вероатно је крочила у нову околину у потрази за ловином.

Како би се прилагодила животу с људима дивља мачка промиенила је карактер. С временом, мања генетска мутација, у облику хормонске контроле емоција, створила је мачку с јединственом предношћу за преживљавање и способношћу да живи и размножава се у људским насељима.

Мирноћа је постала предност, јер су једино мирније и мање стидљиве мачке могле преживети у близини са толико људи и животиња. Дошло је и до физичких промена. С обзиром на то да камуфлажа више није била потребна, код мачака у насељима почеле су да се појављују боје и узорци крзна, који у дивљини не би могли да опстану. Систем за варење се променио како би могао сварити различитију храну: црева домаће мачке дужа су него у дивље. Мозак се смањио за готово 30 посто, јер да би преживела, мачка више није била зависна од својих чула.

Продор удомаћених мачака у египатско друштво у потпуности је довршен отприлике до 2000 г. п.н.е. Древни Египћани развили су култ дубоког поштовања и разумевања за мачке и њихово понашање. Током времена мачка је постала изразито религијски и празноверни симбол, а њена је слика коришћена је на низу различитих објеката.

Мачке у остатку света

Тако је мачка од дивље животиње постала домаћа животиња, а након Египта полако почиње да се шири и на остатак света.

Муслиманска предаја говори о случају кад је пророк Мухамед пронашао мачку како спава на његовој одећи: уместо да је пробуди, он је око ње изрезао рупу, по некима читав рукав огртача. Та приповетка указује на бригу и милостивост према мачкама, али и читавом животињском свету. У древним епским текстовима Индије, Ramayani и Махабхарати, мачка се појављује већ око 500. п.н.е. Хиндуизам респектује све животне форме, а нарочито је наклоњен мачкама. Очекивало се да "сваки добар Хиндус током живота брине барем о једној мачки".

Будистички свештеници често су држали мачке у својим храмовима, првенствено као заштиту од глодара, али су такође и веровали да мачке доносе срећу.

Постоје многе легенде о мачкама будистичких свештеника, а данас се верује да неке модерне расне мачке потичу од мачака из храмова.

У древној Кини, као и у многим другим подручјима Азије, мачка је била цењена првенствено због своје важне улоге у заштити хране и осетљиве индустрије свиле од глодара.