Картузијанска мачка: Увек насмејана мачка Француске
Могуће је да преци ове мачке потичу из Сибира, а још су у средњем веку бродом стигли у Француску. Пасмина се спомиње још 1558. године.
Наводно су их узгајали картузијански редовници у самостану Ла Гранде Chartreuse у Француској, који је најпознатији по производњи Chartreusea, славног ароматичног likera. Naziv chartreux први пут се спомиње 1723. године, када је универзални речник трговине у Француској употребио тај назив за описивање мачака плавога крзна. Касније је природњак Царолус Linneaus (1707.-1778.) признао картузијанску мачку као засебну врсту, а Георгес Лоуис Лецлерц, Цомте де Buffon (1707.-1788.) описао ју је као 'мачку Француске' и дао јој властити научни назив - Фелис цатус цартусианорум.
Леп опис картузијанске мачке долази из пера француске списатељице Colette (1873.-1954.), која је писала о властитој мачки: 'Sunce је плесало по њеном chartreaux крзну, светло љубичастом и плавом, попут голубљег врата'.
Сестре Легер из Бретање, на северу Француске, биле су прве љубитељке за које се зна да су довеле картузијанске мачке на изложбу, 1931. г. у Паризу. Масивног тела, али главе која није тако округла као код плаве британске краткодлаке мачке, и мало наглашеније нијансе сребрне боје длаке, картузијанска мачка је готово истребљена током Другог светског рата. Данас у Француској има веома мало истински чистокрвних картузијанских мачака, али је пасмина успешно обновљена укрштањем њених преживелих представника са плавим дугодлаким/персијским мачкама ,а посебно са плавим британским краткодлаким мачкама.
Организација ФИФЕ неко време није разликовала картузијанску мачку и плаву британску краткодлаку мачку, те их је седамдесетих година повезала у једну класу под називом 'британске плаве'. Међутим, данас се те две пасмине сматрају засебнима.
Картузијанска мачка није ни збијена ни витка - многи љубитељи мачака грађу њеног тела описују као 'примитивну', па чак и као 'кромпир на чачкалицама', њене ноге финих костију нису дебеле, иако су кратке и чврсте, а заобљене шапе су малене у односу на величину тела.
Глава картузијанске мачке има облик широког трапеза са високим челом и високо постављеним ушима заобљених врхова, пише "Životinje.rs". Обзиром да је њушка уска, лице картузијанске мачке не изгледа шиљасто јер има заобљене јастучиће за бркове и прилично тешку чељуст, која се с годинама све више истиче. Кожа носа је тамноплава и одговара боји крзна, а очи су велике, округле и бакрене или златне боје.
За многе је љубитеље картузијанске мачке неодољив управо њен умиљат израз лица - чини се да је увек насмешена. Такође је веома занимљив начин давања имена картузијанским мачкама: свакој је години додељено једно слово - уз изостављање слова К, Q, W, X, Y и З - па имена мачака почињу словом додељеним години у којој се окоте. На пример, мачке које су дошле на свет 2003. имају имена која почињу словом 'У'.