Кинеске додоле зову вештачку кишу

Када је реч о прогнози времена, у Пекингу важе другачија правила него у Европи. Када тамошња метеоролошка служба најави кишу или јак ветар, становници тог града осећају олакшање. Почетком фебруара, када је влада прогласила ванредно стање због смога, људи су на кишу која је тих дана кратко пала, реаговали као да се ради о ко зна каквом природном спектаклу. Слично је било и крајем марта, тачније у петак, 28.3. Дан је започео густим смогом, али киша која је ускоро почела да пада, до послеподневних сати је прочистила ваздух – толико да се на тренутке могло видети чак и сунце, пише Дојче Веле.

Међутим, нестанак смога није једини разлог за кинеско весеље. Северне провинције у тој земљи током зимских месеци пате од екстремне несташице воде. Чак и Пекинг, као главни град спада у ред најсиромашнијих градова по питању воде и водених резерви. Пресушује све више река које су некада становнике тог града снабдевале водом, иако ту годишње падне иста количина кише, као и у Немачкој. Међутим, за разлику од Немачке, у Пекингу кише не падају исто током целе године, већ углавном само током два летња месеца, што неретко проузрокује велике поплаве. Од прошлог септембра, на пример, у том граду готово и да није било кише. А када се суши и смогу дода и велика количина песка и прашине који долазе из пустиње у унутрашњости Монголије, сасвим је јасно зашто становници тог града дане чистијег ваздуха прослављају, као да је реч о природном чуду.

Вештачка киша

Ситуација је постала толико озбиљна да Кини не преостаје ништа друго сем да почне с производњом вештачке кише, иако се на тај начин проблеми само краткорочно решавају. Још 50-их година пронађено је, наиме, чудотворно средство, такозвани сребрни јодид, једна врста соли, која се састоји од хемијских елемената сребра и јода. Ако се облаци „попрскају“ тим средством, ослобађају се вода и со, и на крају долази до кише.

Метода „прскања облака“ (цлоуд сеединг) спроводи се помоћу посебних ракета које се испаљују у облаке, а из којих онда, због описаних реакција, почиње да пада киша. Предност тих ракета је и у томе што том методом киша може да се изазове управо на оним подручјима где је вода најпотребнија. Уколико је реч о исправној количини сребрног јодида, киша која падне на земљу није нимало штетна ни за човека, ни за животиње. При том треба нагласити да се та метода не примењује само у Кини, већ широм света како би се произвели киша и снег.

С друге стране, треба рећи да се на тај начин спречава и град, падавина која пољопривредницима увек наноси велику штету. И у Немачкој, као и у Аустрији, користе се посебни авиони, који могу да спрече неодговарајуће или опасне оборине. Откако се та метода примјењује у региону Розенхајм у Немачкој, који је некада био највише погођен градом, таквих проблема готово да више и нема. Некадашњи Совјетски Савез је, на пример, након нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, управо применом тих, посебних авиона, успео донекле радиоактивну кишу да држи даље од Москве.

Светски прваци у производњи кише

Па ипак, иако се та метода користи свуда, Кина је ипак светски првак у производњи кише. Кинески метеоролошки завод пре две године направио је план који предвиђа смањење смога вештачком кишом и то до 2015. године.

Влада је за локалне „кишне“ пројекте ставила на располагање око 1,9 милиона евра који би требало да годишње омогуће око пет одсто више кише на проблематичним подручјима.

То би значило да би Кина годишње на тај начин „произвела“ око 50 милијарди тона вештачке кише чиме би се не само скратили периоди суше на северу земље, већ би се у великој мери смањио и смог који је досегао ниво који је итекако штетан по здравље.

Упркос томе што та метода делује као да је веома поуздана и од велике помоћи, ни вештачка киша ипак не може у потпуности да се контролише. Примера ради, снежна мећава која се у Пекингу догодила 2009. године када је на град пало око 16 милиона тона вештачки изазваног снега, проузроковала невиђени хаос који је трајао данима. Исто тако, често се догађа да, упркос прорачунима, киша падне тамо где уопште није потребна.

И на крају, како би произвели кишу или снег, потребни су облаци – а њих до сада није могла да произведе чак ни кинеска, комунистичка влада.