Ко води рат у Украјини - званична Москва или побуњеници?

Побуњеници су до сада у више наврата јасно нагласили како никаквог компромиса неће бити, бар не у оквирима ултиматума којег Порошенко представља као "мировни план".

Неки се питају зашто су побуњеници одлучили да сруше украјински војни хеликоптер, потез који је значајно допринео урушавању примирја. Једни спекулишу како се ради о "одметнутим" групама, но можда је ово и потез који свесно пркоси актуелном настојању Москве да ситуацију на истоку Украјине сведе на дијалог с Порошенком.

Одсуство реакције Запада

Занимљиво је истакнути и чињеницу да је јучерашњи потез руског председника заиста био значајан.

Заправо, оно што је заиста привукло пажњу јавности, пошто се заиста ради о важном уступку, је то да је јучерашњи Путинов потез прошао готово без икакве реакција на Западу.

Како је то могуће?

Путин настоји да се на све начине отараси тог "имиџа", но то му неће бити тако лако. Чињеница је како је он већ направио бројне уступке, од дијалога с Порошенком, до јучерашње потврде како руска војска неће интервенисати на истоку Украјине. Тиме заправо ремети планове оних који желе под сваку цену искористити ову ситуацију за изоловњем Русије.

Русија не пристаје на изолацију од Запада и Европе, па чак и када отворено истиче да има "план Б" који се своди на окретање према Истоку. САД ће и даље настојати да изолује Русију, али са САД-ом Русија ни не може више постићи компромис, али може с Европом.

У петак Петро Порошенко потписује ЕУ трговински пакт који ће неминовно за Русију бити економски изузетно неповољан. Русија ће морати овај исход прихватити у потенцијалној замени за нормализацију односа с Еуропском Унијом, мада ни то није гарантовано. Постојао је осећај у Москви како ће ова криза бити прекретница, да ће Брисел бранити своје економске интересе упркос америчком притиску - то се није догодило.

Сумња у примирје

Обе сукобљене стране на истоку Украјине сумњају да ће актуелно примирје опстати. Ситуација на терену је напета и комплексна - изгледа како су неки побуњеници пристали на примирје док други одбијају. Сада се огласио и један од политичких лидера побуњеника, Александар Бородај, који је рекао како према њему примирје уопште не постоји.

Подсетимо, премијер самопроглашене Народне Републике Доњецк Александар Бородај рекао је у понедељак како ће примирје трајати до петка. Ипак, након што су се сукоби на терену наставили, рекао је у разговору за руске медије како више "нема смисла" одржавати примирје.

Из Кијева су стигле сличне изјаве - председник Петро Порошенко је рекао како би се примирје могло прекинути због "константног кршења" од стране побуњеника. Тврди како су побуњеници до сада напали украјинске снаге 35 пута откако је проглашено примирје.

Како задовољити САД?

САД пак поручује како разматрају додатне санкције против Русије уколико Русија не "заустави демонстранте" и престане да им доставља оружје. Другим речима, тражи се не само симболично руско одустајање од Донбаса, што је заправо био јучерашњи Путинов потез, већ апсолутна предаја. У овом тренутку, једино што би Путин могао да уради, а да задовољи САД, је да се јавно огради о проруских демонстраната и да их означи као терористе.

Геополитички реваншизам је овде итекако на снази, колико год он звучао незрео, он је итекако уочљив. Москва је у неколико наврата прошле године понизила САД и то пред целим светом - дали су азил њиховом "бегунцу број 1", Едварду Сноудену, и успели су великим напорима блокирати амерички војни напад на Сирију. То су били гигантски успеси руске спољне политике које нико не може оспорити.

Сада, када се од Русије очекују уступци у замену за наставак нормалних односа, како ће то протећи?

Неки тврде како је ситуација око Украјине црна или бела - Русија се може повући или може употребити силу. Ово су два подједнако негативна сценарија. Нико нормалан не изазива руску војну интервенцију у Украјини. Штавише, она би била чин агресије без обзира на ситуацију у тој земљи.

Која је уопште била сврха те резолуције? Формално она ни није искоришћена, јер војна присутност на Криму била је Русији допуштена на темељу конкретних ранијих споразума с Кијевом. Шта нам то говори? Врло је јасно - Русија је нешто војно планирала у датом тренутку, јер иначе такву резолуцију не би ни активирала (пошто јој за Крим није ни била потребна), али се у међувремену предомислила.

Зашто народ жели да се отцепи од Украјине?

Народна побуна истока Украјине брзо је постала концентрисана у редовима нове политичке класе која има своје одређене амбиције. Анкете спроведене на простору истока Украјине јасно су показале да народ жели одвајање од Кијева, али не и припојење Русији. Ко слуша вољу народа? Побуњеничке власти у Доњецку и Луганску? Очигледно не, јер су своје амбиције фокусирали на припојење Русији, а Русија им није дала зелено светло за тако нешто.

Источна Украјина је имала, можда још увек и има, историјску прилику за отцепљењем не од Украјине као државе, већ од израбљивачке олигархије под којом се налази деценијама.

Можда је та спознаја ревитализовала аутентичну борбу против олигархијске експлоатације која им је судбина под Кијевом или под Москвом.

Тријумф воље народа

Све снажнија украјинска војска пре или касније може сломити наоружану побуну, због чега је јединство народа све теже.

Пуно фактора је у игри, али не можемо игнорисати да је бар један од њих и аутентични народни отпор против суштине експлоатације.

Једини позитиван исход на истоку Украјине је тријумф воље народа. Они референдуми нису били то јер су људима понудили независност да би дан касније, народ молио Русију да их прими у своје границе. Тријумф воље народа биће ослобађање од угњетавања свих врста, преузимање контроле над свим ресурсима и својом судбином.