Компаније расту а радници све сиромашнији
Све више британских компанија нуди уговоре нултог сата, који радницима не гарантују колико ће сати седмично радити.
Банка Енглеске је кључну каматну стопу оставила на историјском минимуму од 0,5 посто, а опсег монетарних стимулација за економију на истој разини од 461 милијарду еура.
На такав су се потез одлучили, јер се економија опоравља. Међутим, иако се добит компанија увећава, радници тврде да постају све сиромашнији. Тај парадокс настао је након активирања тзв. уговора нултог сата.
Лука Тилбури на периферији Лондона била је поприште још једног протеста радника на такозваним уговорима нултог сата. Управа луке намерава под такав уговор ставити још више радника, чиме би они изгубили део права, попут плаћеног одмора. Синдикат тврди да је то нечувено.
За ручак комад хлеба
"Наши чланови сматрају да то нарушава њихову животну стабилност. Послодавцима је то јефтиније, а радницима само загорчава живот", каже Џејн Џефри из синдиката радника Уните the Унион.
Један је радник пристао на разговор, под условом да остане анониман. Страхује да би могао изгубити и оно мало што зарађује. Тврди како уговори нултог сата не доносе ништа осим несигурности и страха. "Видио сам да моје колеге пате. Многи су дошли у ситуацију да немају новца. Видио сам људе који за ручак понесу само једну кришку круха".
Чак и Бекингемска палата ставља раднике под овакве уговоре. И нису једина институција која користи ту праксу.
"Уговори нултог сата нису новост, али до сада их готово нико није користио. Међутим, финансијска криза и године које су уследиле дале су послодавцима повод и прилику да измене традиционалне пословне навике. Шокантно је да се и не зна колико радника има такве уговоре. Процене су да њихов број износи близу пет милиона", извештава из Лондона репортер Ал Јазеере.
Влада брани уговор нултог сата
Влада тврди да неће забранити уговоре нултог сата. Напротив, министри инсистирају да су помоћу њих многе компаније пребродиле кризу.
Иако Влада инсистира да су уговори нултог сата корисни, многи радници тврде да се опсег послова по раднику само повећао, што је увећало и добит великих компанија.
У тој врсти уговора можда лежи и одговор на битно питање: Како то да економски показатељи британске економије изгледају добро на папиру, док се истовремено велики број радника жали да постаје све сиромашнији?
