КРАДУ ЗА СВЕ ПАРЕ: Ухапсе их због крађе, а они још више краду како би платили адвоката!
Џепарење је вештина, умеће, то не може да ради свако. Џепароши се и по две, три године обучавају на улици. Иду са неким ко се тиме бави, уче занат који третирају као уметност и постоји разлика зависно од тога како умеју да заврше посао.
Прави џепароши никад не примењују физичку силу нити на тај начин привлаче пажњу. Управо по томе, објашњава Митровић, да ли некога морају да гурну или отргну плен из руку, види се да још нису савладали џепарошку вештину. Углавном раде сами или у пару, првенствено због поделе плена, а и због законске квалификације.
Највише лопова је, како грађани тврде, на Зеленом венцу, аутобуској и железничкој станици. У последњих шест година џепарење је у порасту. Деведесет одсто џепних крађа дешава се у возилима градског превоза.
„Џепароши у последње време нарочито воле да раде на улазу у возила, јер када жртву "одраде", она уђе у аутобус, врата се затворе, а они остану на станици, на сигурном. Чак и кад оштећени примети да је оџепарен, касно је, јер возило је већ кренуло. То нису ситне крађе. Дешавало се да путници у превозу остану и без 20.000–30.000 евра, иако су их носили у унутрашњем џепу кошуље. Наши људи још нису навикнути на мере предострожности за платне картице, за које често спајалицом закаче пин-код. Због тога је једна суграђанка остала без милион динара“, каже за Политику Александар Митровић, шеф Одсека за сузбијање џепних крађа.
У последњих неколико година џепарење је у престоници у порасту, а у протеклих четири готово да је удвостручено.
„Џепароши су константно на улици, најчешће живе од тога и дневно могу да изврше и по десетак дела. То су велики трошкови, јер људи морају да ваде нова документа, а и некад због украденог новца не могу да купе храну, лекове.... Џепарењем се углавном баве наркомани, алкохоличари и коцкари" објашњава Митровић и истиче да полиција може џепароше да приведе и задржи у притвору, у складу са законом, најдуже 48 часова.
"Судија после тог времена неће уопште ни да их прими, па смо приморани да их пустимо на слободу и чак ангажујемо за њих службеног адвоката, што се плаћа из буџета МУП-а. Ако они сами ангажују адвоката, када изађу још више краду како би платили правну помоћ", истиче Митровић.
Поставља се питање која је сврха задржавања лопова, осим што их полиција на два дана физички склања са улице.
"Ми пишемо кривичне пријаве против њих, али те пријаве иду редовним путем тако да неки поступци трају и по пет година. Све време док трају поступци они су на слободи и краду", истиче Митровић.
По правној теорији, џепна крађа се сматра лаким кривичним делом за које је предвиђено максимално три године затвора или новчана казна. У Београду има око стотинак домаћих џепароша. Када би се они нашли на три године иза решетака проблем џепарења би био готово искорењен, јер не би имао ко да обучи нове „кадрове".
Погледајте и: ПРОСЈАЦИ У БЕОГРАДУ - од улица до хотелских соба
