ЛИБИЈА: Док држава не функционише, ко се бори за трон?

Режим Моамера ел Гадафија срушен је са власти насилним путем, уз бомбардовање НАТО и нападе разних оружаних група које су подржавале устанак. Али његов пад није донео напредак и демократију. Уместо тога, земљу је захватио грађански рат. Владају хаос и насиље, а два парламента споре се око тога ко има законску власт у држави. У Либији постоји преко 200 различитих племена, која се састоје од бројних, мањих кланова. Најтежи проблем је непрегледно мноштво паравојски које се боре за премоћ док државне структуре не функционишу. У таквој ситуацији, чак ни многи Либијци не знају тачно ко се бори против кога и са каквим намерама.

Либијска војска

Званична либијска армија прошла је кроз реформе након устанка 2011, које је спровела тадашња прелазна влада уз сагласност парламента. Бројно стање војске није званично објављено, али се креће око 35.000 бораца. Ако се ту рачунају и припадници армије који служе у другим наоружаним фракцијама, број је још већи.

Језгро регуларне војске чине бивши Гадафијеви кадрови који су почетком 2011. променили страну и пришли револуционарима. Велики број других је ражалован. Војска се за сада није преузела главну реч, напротив – она све више делује као тек једна од мноштва група. Слабо је наоружана и нема много официра са ауторитетом: најновији министар одбране и истовремено премијер, Абдулах Ал-Тани, поднео је оставку крајем августа.

Либијска национална армија

Ту оружану фракцију предводи бивши генерал Калифа Хафтер, који је и њен оснивач. Хафер је започео приватну војну кампању против исламиста у Бенгазију маја 2014. Он сматра да је његова мисија да „очисти“ земљу од религиозних екстремиста. За своју „Операцију Достојанство“ по свему судећи добија подршку из Алжира, Саудијске Арабије, Египта и Уједињених Арапских Емирата, иако власти у тим земљама поричу да се директно мешају у борбе. Хафтер је претрпео озбиљан пораз у августу, када је више исламистичких групација заузело стратешки важан аеродром у Триполију.

Ударне трупе Ал-Саика

Револуционарне бригаде из Ал-Синтана

Моћна паравојска формирана је у граду Ал-Синтану на северозападу земље, неких 160 километара далеко од Триполија. Та организација уједињује више група као што су Бригаде Ал-Какаа са око 18.000 бораца и Ал-Савајг са око 2.000. Један од њихових вођа, Осама Ал-Џували, био је први министар одбране у Либији након пада Гадафија. Његова наоружана група привукла је међународну пажњу пре свега због заробљавања Гадафијевог сина Саифа ел Ислама. Револуционарне бригаде имају репутацију националиста и такође су се прикључили кампањи бившег генерала Хафтера.

Мисрата-бригаде

Ова милитантна група наводно добија подршку из Катара и политички је блиска Муслиманској браћи. Процењује се да броји између 10.000 и 12.000 бораца, али поједини извори говоре чак и о 40.000 наоружаних припадника. Град Мисрата налази се на обали средоземног мора, неких 210 километара источно од Триполија. Током револуције Мисрата-бригаде су играле важну улогу у јуришу на Гадафијеву резиденцију. Они су противници генерала Хафтера и заједно са групом „Штит Либије“ учествовали су у нападу на аеродром Триполија августа 2014.

Штит Либије

И ова паравојска је блиска Муслиманској браћи. Штит Либије је једна је од најјачих група у држави и присутна на готово целој територији Либије. Они су у једном тренутку сарађивали са министарством одбране. Њихово бројно стање је око 12.000 бораца, за које арапски медији тврде да су добро опремљени и наоружани. Због свог хуманитарног ангажмана су у одређеним деловима становништва омиљенији од других оружаних група. У операцији „Зора“ преузели су контролу над аеродромом у Триполију.

Ансар Ал-Шарија

Припадници Ансар Ал-Шарија важе као испостава Ал-Каиде у Либији, а њихов циљ је стварање „божје државе“. Та групација важи за најрадикалнију у Либији и наводно стоји иза напада на америчку амбасаду у Бенгазију у ком је 2012 убијен амбасадор Кристофер Стивенс. Ансар Ал-Шарија је стационирана у том граду где се бори против Хафтарових трупа. Нема поузданих података о броју припадника. Поједини посматрачи помињу тек неколико стотина, други говоре о 5.000 бораца од којих неки имају велико ратно искуство из ранијих акција у Авганистану.

Мученици 17. фебруара

Ова исламистиичка групација има репутацију најјаче и најбоље опремљене оружане групе у Источној Либији. Процене бројног стања крећу се од 3.500 до 12.000 људи. „Мученици 17 јуна“ су наводно одговорни за убиство некадашњег министра одбране Абделфатаха Јуниса јула 2011, након што је отказао послушност Гадафију.

Остале паравојне групе

У Либији постоји још доста других фракција као што су „Чувари нафтних постројења“, „Бригаде Омара Ал-Моктара“ или „Оперативни центар револуционара у Либији“. Врло је неизвесна могућност да се ове групе интегришу у регуларне формације као што су полиција и војска. Постоји опасност да Либији предстоје још жешћи војни сукоби, који би могли да у потпуности разоре све државне институције у тој земљи.