Маик Цирбес открио ЗА КОГА НАВИЈА, које српске музичаре слуша и шта је тренирао пре кошарке! (ФОТО)

Када је пре два лета Београдом почела да се понавља сентенца - "Звезда јури неког Немца, неког Цирбеса или Зирбеса, куку..." многи симпатизери екипе, која је крупним корацима желела да материјализује моментум и коначно прекине хегемонију архи ривала – Партизана, није веровала да се то догађа. Брзо по сазнању да се Дејан Радоњић не распитује само за здравље центра немачке репрезентације већ и за његове могућности како би га упарио с Бобаном Марјановићем црвено-бела армија симпатизера је почела све више да кука. Сада, годину и по дана касније, Цирбес је љубимац, најконстантнији кошаркаш тима, момак који у делиријум доводи "Пионир", али и човек који ће недостајати када у јуну заврши епизоду у Београду.

- Београд... Волим га и знам га и пре него сам дошао у Звезду – каже за Србију Данас Цирбес и подсећа се дана када је са немачком екипом Трир део припрема проводио у нашем главном граду.

- Био сам много млађи, а и били смо на припремама па није ни чудо што смо могли да шетамо више. Играо сам и на Универзијади 2009. у Београду и места за изласке ми од тада нису страна. Београд је чудо, а то потврђују и пријатељи које често имам као госте.

- Не, али је тачно да сам је упознао у Београду.

- Не!

- Наравно, као мали нисам почео с кошарком. Фудбал је био мој избор. Мало касније, када сам порастао кренуо сам и на баскет. Једно време сам упоредо тренирао оба спорта... Искрено, фудбал сам желео, али ме је мама, која је играла кошарку наговорила да се озбиљније посветим њој. Уствари, брзина којом сам растао је утицала на одлуку. На крају крајева, свидела ми се и кошарка, а када су тренинзи два потпуно различита спорта почела да бивају превелики залогај одлучио сам да оставим фудбал.

- Увек сам уз себе имао људе с ових простора. Рецимо, од седме године ме је тренирао Јосип Бошњак. Он је са мном радио чак 12 година. Због њега сам и научио шта су Партизан и Црвена звезда. Коначно, када ми се пружила шанса да дођем у Београд, да играм, а не само на припреме с немачким тимом, схватио сам да је прилика добра и прихватио сам без устручавања. Једноставно, желео сам. Знао сам да Звезда има проблема и да би могло да их буде, али сам, с друге стране, тачно знао шта да очекујем и зато сам ту. Као што сам рекао, био сам у Београду раније. Много пута и зато и кажем да сам знао шта ме чека.

- Нисам имао проблема с аклиматизацијом. Ни најмање. Нема много разлика и менталитет је прилично сличан. Или сам ја такав да ми није сметала промена. Ни у једном сегменту. Само да вам нешто кажем, Београд је супер и из ове перспективе не бих имао никакав проблем да останем да живим у њему. Што не и да наставим да га упознајем. Уствари, храна је јача!

- Да! Не мислим на зачине, али има много меса. Српска традиционална храна је страва, али и јака. Од када сам први пут пробао сарму или пребранац... Ето, то су, како ја кажем, јака јела, али их обожавам. Срећом па сам дисциплинован и не морам да бринем да ли ће се ћевапи или кобасице, али и остала јака јела залепити где не би требало.

- Наравно. Иако немам времена да излазим знам где и како да се опустим.

- Не знам да ли ћете ми веровати, али никада га нисам ни видео ни чуо како свира! Што се музике тиче, слушам неке моје плеј листе...

- Понекад... ОК су ми THC и Раста, али, наравно, знам све оне које су, хајде да кажем, мејнстрим. У свим жанровима.

- Ух, уколико причате полако... Нема проблема. Разумем довољно и мислим да могу да будем део конверзације. Не могу да причам, али, када сам са Србима из тима, знам добро о чему причају. И то је успех, зар не?

Уговор с црвено-белима немачком репрезентативцу истиче на истеку сезоне и јасно је да ће га напредак остварен у Београду одвести на неку другу дестинацију. Богатију. Но, радује да смо још једном показали колико смо гостопримљиви и колико смо спремни да тоталном странцу "дамо све што му треба" да би се у Србији осећао као код куће. Цирбес не спори да се тако осећа...