МАЈКА ДЕЧАКА ЧИЈЕ ЈЕ САМОУБИСТВО ПОТРЕСЛО РЕГИОН: Његов друг ми је рекао да су ИМАЛИ ЈЕДНУ ТАЈНУ

- Рекао је да му је Махир кад су задњи пут излазили рекао да ће се убити и да је то била њихова тајна. "Тета Алиса, ја сам крив. Ја сам крив за његову смрт што вам то нисам рекао" - каже Алиса Махмутовић мајка трагично страдалог дечака Махира Раковца (14) за портал SrbijaDanas.com.

Након Махирове смрти, како тврди мајка, у школи одржан састанак на ком се расправљало какву ће причу заступати школа поводом смрти њеног сина.

ИСПОВЕСТ МАЈКЕ ДЕЧАКА КОЈИ СЕ УБИО: Два дана пре смрти Махир ми је тражио да му нешто обећам!

- Тада, школа уместо да нам је изашла у сусрет да откријемо шта се дешавало, они су организовали тајни родитељски састанак где се причало о Махиру. Ми нисмо ни знали за тај састанак, већ су новинарке отишле тамо и после тога нам испричале да се он одиграо и донеле нам снимак са тог састанка који смо проследили тужилаштву. Тај састанак је био бал вампира. На снимку се добро чује да једна од мајки на том састанку каже да Дубравко није његов отац и да све треба преокренути на породично насиље. Онда директор школе каже да је три пута већ посетио биолошког оца где је са њим договорио да да исказ јер сумња да је постојало вршњачко већ породично насиље – каже Алиса.

"Видела сам олакшање у њему"

Алиса се такође, присетила како је сазнала да њен син трпи вршњачко насиље, али и тога да Махир никада није хтео да јој призна шта му се догађа.

- Од маме Махировог друга сам сазнала да моје дете трпи вршњачко насиље, Махир је то негирао. Ја сам примећивала његово повлачење, али нисам слутила размере тога. Ниједног тренутка није хтео да призна да трпи вршњачко насиље. Мени су ту сумњу у вршњачко насиље потврдили неки професори, а од професора географије сам чула да Махира треба заштитити. Ја сам плачући, тада изашла из школе. Након тога сам му рекла да цу га испитати из сколе и договорила сам се са њим да то буде на крају школске године. Видела сам олакшање у њему – сећа се Алиса.

Тек након смрти дечака пронашли су поруке које су Махиру другари исписивали по свескама, јер је он доста њих цепао и бацао.

- Ми смо тек сад претурајући по његовим стварима нашли свеске у коме су му деца остављала поруке "четник", "сељачина" и разне погрдне цртеже. Те његове свеске су по средини искидани и највероватније је он те цртеже и поруке бацао.

Однос са оцем

Такође Алиса је објаснила и зашто по њеном мишљењу отац малог Махира даје изјаве да у питању није вршњачко насиље. О томе шта је све рекао Махиров отац ЧИТАЈТЕ КЛИКОМ ОВДЕ!

- Од када смо се 2013. године преселили у Сарајево, када сам ја добила посао овде, Махира његов биолошки отац никада није посетио, нити је мене икада контактирао да дође. Последњих дана свог живота Махир је избегавао било какав контакт са оцем. Ја сам покушавала да га уверим у супротно, али нисам успевала. У тој причи између мене и Махировог биолошког оца ја сам увек ишла изнад тога, јер при разводу, Махир и ја смо изашли из нашег заједничког стана само са нашом одећом, а он је остао сам у трособном стану. Како је Махир растао он је све то осетио и све више и више му је замерао – каже Алиса.

СТАТУС КОЈИ ГАЂА У ДУШУ: Нисте велики, много сте мали и дотакли сте дно дна!

Махир није једини

Данас, каже Алиса, она нема шта да изгуби и спремна је да за правду иде и до Суда за људска права у Старазбуру, јер осећа дужност да правдом можда спаси неког другог Махира:

- Ја сам преживела своју смрт. Не пада ми ништа више тешко, ни пљување... На том састанку једна мајка је устала и рекла да њено дете гледа већ седам година насиље, што значи да у тој школи Махир није био једини који је трпео насиље. Зашто онда родитељи ћуте? Зато што је лакше! Али кад преживите смрт, немате више страх. И ја ћу сада учинити све јер сам дужна према Махиру, али зато што знам колико Махира још постоји.