Мајске поплаве: Буџет поражен, али је хуманост победила
Упркос изузетно високој штети од које ћемо се опорављати неколико година, потоп је показао да у народу и даље има оне људскости коју пословично резервишемо за странце и незнане госте.
Мај је месец у коме цветају руже, рађају трешње, у коме се слави Ђурђевдан и синоним је правог пролећа и скорог лета. Међутим, овогодишњи месец који носи име по староримској богињи земље, Маји, Србија ће памтити по злу. Огромне, незабележене поплаве Саве, Дрине, Колубаре, Јадра, Лешнице, Мораве и других река преко ноћи уништили су домове, имања, а нажалост, и људске животе.
Штета
Рачуница Владе Србије, Светске банке, Европске уније и Уједињених нације је следећа: штета од поплава у мају износи 1,6 милијарди евра. Поред стотина кућа, десетина хиљада хектара под пољопривредним културама, путева, школа и нисконапонске мреже, највећа цена су 23 изгубљена живота.
Показало се да немар највише кошта. Деценијама се нија улагало у обново и одржавање насипа, одводних канала и осталих елемената у ланцу одбране од потопа, и мајске поплаве су то откриле у најбруталнијем светлу. Надлежним службама остаје да то промене, да следећи пут не будемо изненађени и да нико не страда.
Људскост
Најпозитивнија ствар која је произашла из потопа јесу - људи. Није било краја света који није саосећао са непогодама и који није упутио помоћ. Дакако, треба захвалити нашим познатим спортистима и личностима, али и "обичним" (а великим) људима који су цео свет бомбардовали поруком "Помозите Србији, помозите Босни".
Македонија, Црна Гора, Хрватска, Бугарска, Азербејџан, Белорусија, Чешка, Словачка су само неке од земаља које су помогле новцем, ћебадима, лековима и осталим потрепштинама. Сетимо се Џона Дода, Британца који је узео одмор на послу и са Острва дошао да нам помогне.
Не заборавимо дијаспору. Српско расејање увек је било уз матицу. Још од Првог светког рата стизали су добровољци и помоћ угроженој родбини, пријатлејима и сународницима. И овога пута било је тако.
На крају, ко ће коме ако не свој своме. БИло патетично или не, становници Србије највише су изненадили. Не јер постоји уверење да су нељуди, него јер у последним годинама активизам и агилност нису честе код нас, па је хитрина којом су Шумадинци, Војвођани, Моравци, Чарапани, прискочили у помоћ Мачванима и Колубарцима. Руски спасиоци и страни волонтери највише су потенцирали тај аспект - добровољу домаћих људи да помогну људима у невољи.
