Манијаци "лове" децу по друштвеним мрежама
Свако пето дете доживело је неки облик дигиталног насиља, показују истраживања. Међутим, и поред овако забрињавајућих података, и сталног упозоравања стручњака на бројне опасности које харају виртуелним светом, почев од педофила, разних насилника, до трафикинга, број малолетника, на друштвеним мрежама се не смањује.
Уместо тога, данас имамо децу већ од девет-десет година који су увелико активни на социјалним мрежама.
"Најмлађи, и то углавном девојчице, друштвене мреже користе за упознавање, а с друге стране постоји неписано такмичење ко од њих има њвише пријатеља, лајкова. На своје профиле постављају провокативне фотографије које не приличе њиховим годинама, чиме несвесно шаљу поруку онлајн предаторима да могу да `крену у акцију` ", каже Биљана Кикић Грујић, координаторка Центра за превенцију девијантног понашања код младих, при којием је и отворено прво регионално саветовалиште за жртве насиља на интернету.
Грујићева истиче да су главни узроци за то неедукованост и незнање не само деце , него и родитеља о коришћењи и комуникацији у виртуелном свету.
"Друштвена мрежа није шала, тамо остаје сваки траг, нема брисања и све што једном окачите заувек остаје на интернету", упозорава саговорница.
Она апелује у на родитеље да на своје профиле нипошто не постављају фотографије тек рођене или голишаве деце јер се тако могу наћи на мети педофила.
Као најчешће облике насиља на интернет, Биљана Кикић Грујић наводи онлајн завођење, вршњачко насиље, приступ штетном и недозвољеном садржају, секте и трафикинг. Она је потврдила за Ало, и да Саветовалишту за жртве насиља на интернету месечно буде пријављено и до 15 тежих случајева вршњачког злостављања, путем друштвених мрежа.
