(МАПА) НОВИ УДАРАЦ ЈЕДИНСТВУ СИРИЈЕ! Курди испунили претњу и прогласили ФЕДЕРАЦИЈУ

Један од курдских функционера из Кобанија, Идрис Насан, изјавио је поводом тога да овај план постоји још откако је у Сирији избио сукоб почетком 2011. године.

- Сиријски Курди имају дугу историју опозиције, отпора и борбе за своја легитимна права у овој земљи - истакао је Насан у разговору за руску новинску организацију РТ. Такође је истакао да ово "не значи сепаратизам".

- Стога верујем да ће међународни играчи, примарно Русија и САД, подржати овај приступ и имплементацију - рекао је Насан.

Очекује се да ће овај нови проглашени ситем заменити аутономне кантоне који су до сад постојали на простору Сиријског Курдистана (Ројава).

Држава у држави

Систем који су управо прогласили Курди представља де фацто аутономију територије на северу земље која се налазе под њиховом контролом.

Проглашењу аутономне федерације претходила је конференција у Рмеилану, на којој је присутно око 200 представника Ројаве (назив за Сиријски или Западни Курдистан), а међу њима представници разних етничких и националних група - Курди, Арапи, Асирци, Сиријци, Туркмени, Јермени, Чечени и други.

Град Рмеилан налази се на крајњем истоку Сирије, на простору провинције Хасака. Недавно је постао позант јер, према неколико извора с терена, управо је поред овог града, наводно, америчка војска преузела контролу над једном ваздухопловном  војном базом, коју су јој уступили Курди. Да ли ове две информације на неки начин повезане? За сада можемо само нагађати.

Сиријски Курди контролишу поприлично велику териториј - око 400 километара дуж сиријско-турске границе, од границе с Ираком до реке Еуфрат. Даље, контролишу и део северозападне сиријске границе код Африна.

Као што се може видети, један део сиријско-турске границе, између граничног прелаза Јарабулус и граничног прелаза Азаз јесте готово једини део северне сиријске границе који се не налази под контролом Курда. Тај део се већим дело налази под контролом Исламске државе (ИС), а нешто мање под контролом тзв. Слободне сиријске армије (ФСА). Но, пошто је главни циљ свих кампања уништења ИС-а, овај део ће, на крају, припасти или Курдима или ФСА. А да није свеједно коме опомиње Турска која увелико поручује да "никада неће допустити" да Курди крену западно од реке Еуфрат.

Ипак, курдски функционери и даље напомињу  да ће сиријски Курдистан и даље бити део Сирије, али као аутономна регија. Такође, сматрају да би било добро да тај модел буде примењен и на друге делове земље.

- Наше искуство би било корисно и за алавите и суните. Можда је то кључ за мир у земљи -  изјавио је Абд Салам Али, представник сиријске курдске странке PYD у Москви.

Међутим, у случају стварање федералне Сирије дошло би до знатног слабљења власти у Дамаску. Сирија би из тога неминовно изашла као геополитички слабија држава, што је њеним непријатељима управо и био циљ. 

Није тајна да разбијање некад јаких држава највише одговара Западу који на тај начин лакше контролише поменути простор. Нпр., познато је да је један од разлога избијања рата у Сирији био гасовод који је требао из Катара, преко Сирије и даље до Европе транспортовати гас и који би тако постао велика конкуренција Русији.

Но, такав пројекат никада неће бити реализован док Сиријом управља власт из Дамаска и док је та власт у савезничком односу с Русијом. Но, ако се Сирија разбије на федералне јединице и још ако те федералне јединице буду имале поприличну аутономију, свашта се може реализовати преко сиријске територија. Довољно је само погледати суседни Ирак где је Запад омогућио стварање аутономне регије Ирачки Курдистан. Сада тај исти Ирачки Курдистан пркоси властима у Багдаду и продаје нафту мимо њих док у исто време приети референдумом о одцепљењу.

Но, у случају Ирачког Курдистана, Запада је успео да реши ситуацију учинишвши тамошње власти партнерима са Турском. Нема никакве сумње да Западу највише одговарало када би Сиријски Курдистан пристао на исто. Али, то ће бити много теже прогутати јер власти у Турској јако добро знају да се Запад тиме коцка с њиховом територијалном будућношћу.

Ствар је сасвим јасна - када би Турска пристала на сарадњу са Сиријским Курдистаном онда би неминовно пристали и на идеју да долази дан када ће се таква регија појавити и код њих. Наиме, курдски побуњеници у Турској, PKK, већ се годинама боре за управо ово што су њихови јужни другови прогласили - аутономну регију.

Дакле, након Ирачког и Сиријског Курдистана на ред би свакако дошао и Турски Курдистан (а једног дана и Ирански Курдистан) - но, то је поприличан комад Турске и Ердоган то никада неће дозволити. Штавише, турска власт очигледно осећа да се точак  судбине окреће у том правцу па су стога и покренули велику војну операцију на југоистоку Турске. 

Но,  када се би се ипак формирали сви ови "Курдистани" у Ираку, Сирији, Турској и Ирану, уследило би сасвим сигурно стварање независног Курдистана уједињењем истих,  а притом би све четири земље, на чијем би простору ова нова држава настала, изгубиле знатан део своје територија, а Турска највише (зато се Турска највише сукобљавала са Курдима).

Шта преостаје Сирији?

Како је сиријски Курдистан сада већ неизбежан, било би наивно од Дамаска да то покуша спречити. Али оно што може јесте да заустави ширење федерализације на остатак Сирије, односно стварање некаквих сунитских, алавитских или кршћанских федералних регија.

То би било јако лоше за будућност Сирије и потенцијално би водило у нови, можда још и далеко крвавији, грађански рат, јер овај - што год неки причали - ипак није био грађански, већ рат наметнут споља.