Марко Ђурић: Срби на Косову нису слободни и нико се не враћа

Он је рекао да очекује да ће најзад бити кажњени они који су одговорни за ту "голготу" српског народа.

"Срби на КиМ ни данас нису слободни на онај начин на који би требало да буду слободни људи у 21. веку на једној територији коју ми не признајемо и никада нећемо признати као државу. На том подручју, на тој територији није у потпуности загарантована безбедност, а о томе можете најбоље да питате Србе у Метохији којих је остало у симболичном броју и који данас живе у страху и под великим притисцима сваког дана", изјавио је Ђурић у интервјуу за лист "Јединство".  

Организовани напад на Србе 17. марта 2004. године био је, према његовим речима, љага на образ Европе и читаве међународне заједнице, али и оних екстремних Албанаца који су тај прогон, у политичком смислу, индиректно подржали, а неки од њих и непосредно учестовали у његовој организацији и спровођењу.

Он је подсетио да је пет година пре 17. марта, стотине хиљада Срба протерано са КиМ, да су читави градови остали без Срба, од Приштине, Ђаковице, Пећи, Призрена, Гњилана, Подујева.

"Сви највећи градови на КиМ остали су, практично, потпуно без српске популације, а да за то још увек нико није сносио ни кривичну, ни моралну, ни политичку одговорност", рекао је Ђурић.

Данас се, како је упозорио, притисци на Србе на КиМ настављају покушајима да се одговорност за катастрофално економско стање у покрајини са албанске политичке елите пребаци на српску заједницу. "За то што за 15 година нису успели да створе озбиљну економију, за то што су све институције корумпиране, за то што људи немају осећај перспективе, пребацује се одговорност на Србе", објаснио је Ђурић.

Како он каже, Србија је подигла свој углед у међународној заједници у односу на период када се догодио прогон 2004. године, тако да српски народ више нико у иностранству не доживљава као фактор дестабилизације, већ као неизоставни део будућности на КиМ. 

На крају, изразио је забринутост због чињенице да су темпо и размере повратка протераних Срба на незадовољавајућем нивоу, истакавши да је разлог за то, пре свега, одсуство воље оних који су Србе протеривали, као и инертност и недовољна организованост међународне заједнице која је имала обавезу и новац да створи услове за тако нешто.