Концентрациони логор постаје савезна институција
БЕЧ - Меморијални центар, некадашњи концентрациони логор Mauthauzen добиће нови правни статус и постаће савезна институција.
Нови правни статус биће утврђен новим законом о меморијалним центрима, који ће ускоро бити прослеђен на разматрање.
Меморијални центар Mauthauzen - гробље и музеј - важе за најважније место сећања нацистичког злочина у Аустрији.
До сада је Одељење за бригу о ратним гробљима и меморијалним центрима при Министарству унутрашњих послова водило бригу о Mauthauzenu. Реорганизација биће спроведена по узору на савезне музеје, што предвиђа да се одговорност Републике Аустрије јасно упишу у закон и све обавезе, као што су сећање, истраживање и педагошке агенде обезбеде.Закон треба још пре лета бити усвојен и ступио би на снагу од 1. јануара идуће године.
Mauthauzen није једино место сећања на злочине које ће се наћи у закону. Такође ће закон обухватити и некадашње споредне логоре Гузен, Мелк и Ебензе.
Буџет у висини од 3,6 милиона евра држава не намерава да повећа, али нови правни статус треба позитивно да утиче на финансије, јер као савезна институција Мерморијални центар Mauthauzen има могућност да прима дотације и пројектно-усресређена средства.
Већ у априлу 1938, само пар дана након "Аншлуса" Аустрије Трећем рајху, SS је започела преговоре о преузимању терена у Mauthauzenu, а први затвореници су у Mauthauzen допремљени 8. августа из логора Дахау. У Mauthauzenu, и његових 40 споредних логора, је од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945, када су логор ослободили војници 3. Америчке армије, било заточено преко 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.
Око 120.000 људи није преживело страхоте овог концентрационог логора, који је био обележен степеном три, најгором категоријом логора Трећег рајха, а степен три је значио уништење заточеника. До 1943.је Mauthauzen био логор за "уништавање" у којем су владали тешки услови заточеништва. Од 1941.је гасна комора била део машинерије смрти, а лешеви су спаљивани у посебним крематоријумима, након што су жртвама одузети сви вредности предмети.
Међу заточеницима је било око 7.000 Срба, а више од половине није дочекало ослобођење логора.
Први заточеници српског порекла стигли су у Mauthauzen октобра 1940. То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата. Друга већа скупина из Србије упућена је у Mauthauzen октобра 1942. године, а последња је стигла почетком новемра 1944. године. Поред та два, било је још 18 транспорта из нацистичких логора у окупираној Србији.
Погледајте и:
