МИНСК: Споразум оставља нерешена питања, нејасно одлагање мира
Главни разлог за то што примирје није ступило на снагу одмах по потписивању у Минску јесу жестоке борбе око стратешког места Дебаљцева на истоку Украјине.
Након што су Владимир Путин и Петро Порошенко успели да у четвртак ујутру постигну договор о примирју, појавило се логично питање зашто мир наступа тек пар дана касније. Разлог за то је према оценама страних медија решеност проруских трупа да по сваку цену заузму Дебаљцебво, важно заједничко чвориште, за шта су очигледно проценили да им треба барем још 48 сати.
Украјинска војска је јуче саопштила да се води "веома жесток сукоб" код Логвинова и Дебаљцева и да обе стране у ту област довлаче "врло много технике" и снага, пише "Блиц".
"Ситуација је сада недовољно јасна и не може се говорити о предности било које стране. Битка се наставља", рекао је Андреј Лисенко, портпарол војске Украјине.
Порошенко је јуче изјавио да договор даје наду у политичко решење конфликта, али да није убеђен да ће се спроводити.
"Нека нико не гаји илузије и не бих да остављам утисак наивца: до мира има подоста. А чврсто сам уверен да ће се поштовати услови мира потписани у Минску", рекао је Порошенко.
Дан након договора који предвиђа и повлачење тешког наоружања, промену украјинског устава и затварање границе према Русији до краја ове године и европски политичари су скептични у вези са његовом судбином. Британски премијер Дејвид Камерон позвао је лидере ЕУ да се и даље чврсто држе санкција против Русије, јер су битна „дела на терену, а не само речи на парчету папира“. Медији договор називају и прављењем зоне „замрзнутог сукоба“ попут Абхазије и Јужне Осетије.
