Мислили су да је баш опасан, а да ли је заиста тако?

Уместо да, као што се дуго веровало, лови крупну дивљач и растрже плен оштрим канџама, Deinocheirus мирифицус се хранио биљкама и малим рибама, стоји у студији објављеној у часопису Натуре.

Своје импресивне, 2,4 метра дугачке руке највероватније је користио за чупање и прикупљање вегетације, истичу истраживачи.

Овај огромни гмизавац, величине аутобуса, живео је поред река пре 70 милиона година на територији данашње пустиње Гоби.

- Пуних 50 година Deinocheirus је био један од најтајанственијих диносауруса - кажу аутори студује.

Његов опис се дуго заснивао на пару масивних руку са застрашујућим канџама, неколико ребара и костију рамена откривених 1965.

Захваљујући открићу нових фосила, ископаних 2006. и 2009. у формацији Немегт, у пустињи Гоби, и лобањи која је ове године пронађена код једног приватног колекционара у Немачкој, научници су успели да комплетирају слику досад највећег диносауруса из групе орнитомимосаура, тзв. диносауруса-нојева.

- Испоставило се да је Deinocheirus био мирољубиви џин који се махом хранио биљкама и ситном рибом, а не страшан диносаурус месождер - рекао је за АФП Јуонг Нам Ли са јужнокорејског Института за геонауку и минералне ресурсе у Даејеону.

Дуг 11 метара од носа до врха репа и тежак више од шест тона, Deinocheirus је био безуби диносаурус који се споро кретао.

Био је прилично здепаст, са релативно кратким доњим екстремитетима, издужене њушке и великом крестом на леђима. На основу облика његових устију, научници су закључили да је имао масиван језик којим је усисавао храну са дна река, језера и бара.

Захваљујући својим широким, равним стопалима Deinocheirus је могао да се креће у води, а да не пропадне кроз муљ.