МИТ ИЛИ ИСТИНА: Да ли може да се провали да сте уринирали у базену?

Базени у Србији не користе течност која детектује урин у води. Ову информацију, која је запрепастила многе, потврдила је и већина спортско-рекреативних објеката.

Како су објаснили, они немају новца да приуште ту течност, јер имају информацију да је она прилично скупа. Редакција портала 013инфо покушала је открије колико ова течност заиста кошта и где се може набавити. 

Приликом истраживања, на интернету су могли да се нађу само текстови са овом истом информацијом. Не могу се наћи други подаци на српском језику који би указали на порекло течности или њену евентуалну цену.

Када се истраживање проширило на стране сајтове и медије, дошло се до веома интересантних података. Прва реч која се везује за ову течност је МИТ. И заиста, након упорног тражења података, све је водило на почетну чињеницу.

Течност за детекцију урина не постоји? Према тврдњама страних медија овај мит је измишљен давне 1958. године у нади да ће прича о постојању течности спречити купаче да врше нужду у базенима. Како би људи заиста поверовали у ову информацију, власници базена су често постављали знак "будите опрезни" са циљем да скрену пажњу да у базену ипак постоји нешто што ће их уколико буду уринирали, осрамотити.

Експерт за хемију, докторка Ен Мери Хелмејнстајн, на сајту chemistry.about.com, званично је потврдила да не постоји оваква течност. Она је објаснила да иако би постојало нешто што би вршило реакцију са урином, таква течност би имала реакцију и са многим другим једињењима, па би непрестано давала лажне резултате.

Овај податак потврдила је и др Јелена Милић, дипл. биохем, сертификована саветница за хемикалије и власница Агенције Envichem. Она сматра да је теоретски могуће у воду ставити неки хемијски индикатор који би се при промени пХ вредности обојио, али да верује да би у пракси таква хемикалија изазвала иритације очију, а можда и коже. 

‘’Пре верујем да је то мит, а не истина’’, закључила је на крају разговора, пише 013info.rs.

Веровање у ову урбану легенду подгрејала је и филмска продукција. У филмовима Grown Упс (2010) и Таке This Waltz (2011), о овој течности се прича као да она заиста постоји у стварности. Сви они који су то тада иоле сумњали могли су да промене мишљење и поверују да је тако нешто ипак могуће.

Међутим, група истраживача са Универизитета A&M из Тексаса, на челу са Владиславом Јаковлевим, прошле године је почела да развија технологију која би на неки начин могла да детектује присуство ‘’отпада’’ у течности, па чак и уробилин. 

Не зна се колико би се исплатило овакву идеју имплементирати за детекцију урина у базенима. Ипак, важно је знати да је промена боје воде која је контаминирана урином заиста могућа, али да се то може десити у веома сложеним условима и у не тако скоријој будућности.