МУДРОСТ ЗАУВЕК: Прелепа индијска прича о љубави ће вас оставити без даха!

Када је Створитељ завршио са стварањем мушкарца, био је свестан да је искористио све састојке, који су му били на располагању. Није било више ничега трајног, стабилног, чврстог од чега би могао створит и жену.

Створитељ је дуго времена размишљао и на крају узе: месечеву пунину, савитљивост винове лозе и треперење траве, виткост трстике и цветање цветова, лакоћу листића и светлост сунчевих зрака, плачљивост облака и несталност ветрова, зечју плашљивост, пауново шепурење, мекоћу птичјег перја и тврдоћу дијаманта, слаткоћу меда и окрутност (љутину) тигра, жар ватре и хладноћу снега, брбљивост папагаја и пев славуја, дволичност лисице и верност мајке лавице. Помешавши све те нетрајне елементе, Створитељ створи жену и даде је мушкарцу. 

Након седмицу дана дође мушкарац и рече:

- Господе, створење које си ми дао јако ме унесрећује. Толико говори и тако ме немилосрдно мучи да не могу предахнути. Хоће да се непрестано бринем око ње и тако губим време. Плаче за сваку ситницу и живи беспослено. Дошао сам да Ти је вратим, јер не могу с њом да жиивим. 

- Добро – одговори Створитељ и узе је натраг. 

Након седмицу дана врати се мушкарац и рече:

- Господе, од кад сам вратио оно створење, живот ми је постао тако празан. Стално мислим на њу – како је плесала и певала, како ме је испод ока гледала, како ме је задиркивала и како се наслањала на мене. Била је тако лепа и тако нежна у додиру. Обожавао сам да слушам њен смех. Молим Те, врати ми је натраг.

- Добро – одговори Створитељ. И мушкарац је опет узе к себи. 

Након три дана опет дође и рече:

- Господине, не разумем и не знам то објаснити, али након свих мојих искустава с оним створењем, дошао сам до закључка да ми прави више проблема него радости. Преклињем Те, узми је натраг! Не могу с њом да живим!

- Али не можеш живети ни без ње – одврати Створитељ. 

Затим се окрену леђима до мушкарца и настави свој посао. 

Мушкарац сав разочаран рече: „Што да радим? Нити могу да живим с њом, а ни без ње!“ 
Љубав је осећај који треба учити. 
То је напетост и остварење. 
То је велика чежња и непријатељство. 
То је радост и бол. 
Нема једнога без другога. 
Срећа је само део љубави – онога што треба научити. Патња такође спада у љубав. Она је тајна љубави, њена лепота и њен терет. Љубав је осећај који треба учити.

Прочитајте ОВДЕ причу о 4 свеће које спасавају свет.