НАКОН СКОРО ПОЛА ВЕКА ДОЧЕКАСМО: Отвара се станица "Прокоп"

Након 44 године, грађани Београда су дочекали да станица "Прокоп" коначно буде завршена и отворена. Што је још чудније, за разлику од претходних пута, радови су овог пута завршени када је и обећано од стране Владе Републике Србије. Премијер Александар Вучић је најавио да ће 26.01.2016. године железничка станица "Прокоп" бити отворена.

ВУЧИЋ: За два дана се отвара Прокоп, после 44 године градње!

Вучић је на конференцији за новинаре поручио да је и то још једно обећање које је власт испунила рекавши да ће радови бити завршени до Светог Саве и најавио да ће се одмах кренути у другу фазу изградње "Прокопа" и да постоји идеја о зидању тржног центра и хотела на том месту.

Историјат железничке станице "Прокоп"

Железничка станица Београд Центар или "Прокоп" је железничка станица у Београду. Налази се непосредно уз Булевар Франш д'Епереа, у прокопу између Булевара краља Александра Карађорђевића и Булевара Војводе Путника подно Топчидерског брда.

Када се 1970-их година, за време мандата градоначелника Бранка Пешића, почело са изградњом Београдског железничког чвора, предвиђено је измештање Главне железничке станице са данашње позиције чеоне станице на Савском тргу у пролазну станицу у Прокопу, на главном железничком коридору.

Зашто мењачнице кованице евра плаћају 30 одсто мање?

Планови за нову главну железничку станицу предвидели су пропусну моћ од десет хиљада путника по часу. Пројекат нове железничке станице био је без узора у тадашњој архитектури и изазвао велике поделе у јавности. Савет за урбанизам Београда је 1971. донео коначно пројектно решење, након седам и по сати већања.

На челу тима који је урадио пројекат станице био је професор Михаило Малетин. Пројекат је завршен 1974., изградња је започела 8. октобра 1977. године. Због недостатка финансија радови су обустављени три године касније.

СТУДЕНТ ИЗ СРБИЈЕ НА ФОРБСОВОЈ ЛИСТИ НАЈУТИЦАЈНИЈИХ: Ради са Бан Ки Муном, а овако је дошао до посла

У мају 1984. године, за време градске владе Радоја Стефановића, која је годину и по раније зауставила пројекат београдског метроа, почиње се постављати питање да ли цео пројекат има смисла или је можда боље одустати? Након тога, радови су више пута настављани и обустављани.

Почетком 2005. Железнице Србије су расписале међународни конкурс, којим би инвеститор завршио изградњу станице, а након тога се наставља агонија радова на Прокопу.

Изградња Прокопа је настављена 4. децембра 2014. године. Радови обухватају комплетну изградњу свих перона, како би се Главна Железничка станица изместила из Савамале, због изградње Београда на води. Рок за завршетак радова је 26. јануар 2016. године. Након тога по плану је почетак друге фазе тј. изградње станичне зграде са пратећим објектима и тржним центром.

Фазе у изградњи

Прва фаза изградње станице "Прокоп" обухвата реконструкцију раније положених колосека ради повећања пропусне моћи станице до пројектованог капацитета пријема и отпреме возова. У оквиру прве фазе изграђени су трећи, четврти, седми и осми колосек, реконструисани девети и десети колосек. Набављен је материјал за горњи строј за први и други колосек, завршени су занатски радови, електро енергетске инсталације и телекомуникациони системи у pothodinicima и на перонима, монтиран систем за обавештавање путника.

КРЕДИТИ УЗИМАЈУ СВОЈ ДАНАК: Све више станова које банке продају

Завршетак радова на "Прокопу" један је од најбитнијих предуслова да та станица преузме задатак главне путничке железничке станице у престоници и да се спроведе пројекат "Београд на води".

У оквиру реконструкције железичке станице Београд "Центар" у Прокопу, чије се отварање очекује сутра, остварена је уштеда вредна више десетина хиљада евра, саопштило је раније предузеће Инфраструктура железнице Србије.