НАТАША КОВАЧЕВИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Уживам у кошарци, не треба ми протекција на терену
Нема разлога да ми било ко попушта,у спорту се то никако не практикује - јасна је спортска јунакиња Србије која се недавно вратила на терен у дресу Црвене звезде.
Наташа Ковачевић – синоним за надљудски подвиг, повратак из пакла у нормалне токове људског живота. Млада српска кошаркашица је снагом воље успела да се после ампутације леве потколенице, проузроковане тешком повредом у саобраћајној несрећи септембра 2013. године, врати на терен и спортску сцену Србије обоји веселима тоновима (како је изгледао Наташин први меч у дресу Црвене звезде прочитајте ОВДЕ).
Истинска хероина је у интервјуу за Србију Данас говорила како је дошла на идеју да се професионално врати кошарци, зашто је одабрала Црвену звезду и ко јој је помогао да „нокаутира“ наметнуту ружну животну судбину.
- Сматрам да је спорт веома важан за развој личности нарочито када су у питању млади људи. Кроз спорт најбоље можете упознати себе. Зашто је то важно? Важно је упознати себе како бисте знали шта желите, како бисте знали чему тежите и о чему сањате. Такав је мој однос према кошарци, јер сам кроз ову игру научила много о себи и другима. Кошаркашки терен је место где припадам и знала сам да ћу му се увек враћати, а када се појавила могућност да одем корак даље и да професионално заиграм, једноставно сам је искористила. Морам да истакнем да мој повратак не би био могућ без огромне помоћи ФИБА, Француског савеза и КСС-а.
- Нисам имала кризе или се бар оне нису испољавале на тај начин. Суочила сам се са последицама и одлучила да оне не могу да промене мене, начин мог живота и размишљања. И нису, јер и даље сам иста особа која сам и била. Не оптерећујем се тежином прошлости и очекивањима будућности и за сада тестирам себе и уживам у томе.
- Породица, пријатељи и људи који ме окружују. Моја снага је у њима и они корачају уз мене свакодневно ме инспиришући да будем истрајна.
- Црвена звезда је велики клуб у коме сам већ играла. Подршка људи из клуба, а посебно Небојше Човића, током опоравка је за мене била и више него инспиративна. Након појаве могућности за поновно бављење професионалним спортом, људи из Црвене звезде су на прави начин схватили моју жељу и помогли ми да је остварим. Морам да напоменем да сам са Драганом Вуковићем провела сјајне моменте током каријере и да је он тренер који ме најбоље познаје. Све наведено је довело до тога да сам ту где јесам.
Образовање важније од репрезентације
- Репрезентација Србије је постигла огроман успех и задржала женску кошарку на стази успона. Велике заслуге поред играчица има и Марина Маљковић која је већ показала своју способност и стручност. Свим срцем бодрим и подржавам репрезентацију и јако сам поносна на чињеницу да сам била део млађих селекција, али сада не доказујем никоме ништа. Идем корак по корак и уживам у тренуцима напретка. Сматрам да је сам повратак велики успех, јер ћу имати могућност да и даље уживам у игри коју волим. Али у мојој породици, фокус је увек био на образовању и то је и даље мој примарни циљ.
- Волим да излазим и да проводим време са пријатељима. Такође, идем у биоскопе и позоришта. Ако нисам у покрету, обично учим или читам. Што се заљубљености тиче сматрам да тај део живота треба да остане приватан и трудићу се да то тако и задржим.
- Јесу. Њихова вера је моја снага и не би било једног без другог. Сигурна сам да су поносни на мене онолико колико сам поносна на њих. Лоше ствари се дешавају свима и оне су део живота. Без њих можда не бисмо знали да ценимо оне добре. Све што се мени десило је осетила и моја породица и суочила се са тим на најбољи могући начин јер је схватила ситуацију, прихватила је и наставила даље.
- Тренирам потпуно нормално. Не постоје препреке и саиграчице ми пружају велику подршку.Нема разлога да ми било ко попушта,у спорту се то никако не практикује - закључила је Наташа Ковачевић.
