ИСТРАЖУЈЕМО ЗА ВАС: Да ли и ваша деца уче из туђих уџбеника?
БЕОГРАД – По важећем Закону о уџбеницима, наставници имају слободу да сами бирају уџбенике из којих ће учити ђаке, али у пракси се испоставило да је ситуација другачија. Наставнички колектив је често засут поклонима уколико изабере одређеног издавача, а ученички интерес је стављен са стране.
Иако је у Закону јасно одређено да наставник сам бира уџбенике, то је у Србији ретко случај.
“Директор наређује да сви морамо да радимо из истих уџбеника. Појединац не може да изабере издавача сходно потребама ученика које образује и васпитава. Прошле године смо уџбенике наследили од старијих ученика, тако да апсолутно нисмо ни причали о избору уџбеника нити смо били мотивисани да погледамо друге”, прича наш извор за Србију Данас.
Колико су издавачи упорни да пласирају своје уџбенике, показује и чињеница да не презају ни од додворавања наставном кадру, у виду лаптопова, семинара или нечег трећег.
Наш извор тврди да је добијала понуде од разних издавача да у замену за поклоне користи њихове уџбенике.
“Сви нешто нуде ако се за њих определите. Али ретко ко показује праву вредност уџбеника и шта је то што ће нам користити у раду”, наставља она.
Неки наставници сматрају да је систем био бољи док се нису увели бесплатни уџбеници.
“Издавачи су пожурили да раздвоје уџбенике на радне, који родитељи плаћају сваке године, и нерадне које наслеђујемо од претходне генерације. Ту се доста изгубило на квалитету и садржајности, а цена радних листова достиже цену некада целих комплета”, каже за наш портал, С.С., учитељица разредне наставе.
Да подсетимо, страни издавачи који штампају уџбенике за стране језике, као што су Оксфорд или Кембриџ, нуде комплет за енглески језик који се састоји од уџбеника и радне свеске, а чија цена износи дупло више него код домаћих издавача, што је додатни трошак за родитељски буџет.
Још један проблем са којим се родитељи често сусрећу је немогућност да купе уџбенике на једном месту, па се деси да за 10 предмета траже књиге од 10 различитих издавача.
Иако у Србији постоји више од 70 издавача уџбеника, значајан део на тржишту заузимају и хрватски Нови Логос и Бигз школство, односно словеначки Klett. Иако је тржиште отворено, њихово учешће у српској привреди доводи до поделе мишљења. Анкета коју смо спровели на неколико хиљада просветних радника показује да једни немају ништа против, али би волели када би и српски издавачи могли да пласирају своје уџбенике у комшијским земљама, док други сматрају да нема потребе за тим, јер не треба пунити туђе фондове кад можемо наше.
Уколико се сматра да је отворено тржиште подједнако за све заинтересоване, поставља се питање зашто ови издавачи, али и домаћи, штампају само уџбенике за основну школу и за поједине средње школе, претежно гимназије, док наши ученици стручних школа уче из застарелих уџбеника из 1993. године, који су старији од самих ђака. Да ли ће нови Закон о уџбеницима решити ово и многа друга питања која се појављују у овом чланку, остаје да се види.
Министар Вербић је изјавио да ће се Закон о уџбеницима ускоро мењати, па остаје да видимо да ли ће се ова незавидна пракса променити и стати на пут корупцији која је цветала у претходним временима.
