НЕХУМАНИ ЗАКОНИ: Да ли је могуће да деца са посебним потребама морају да уче и СТРАНИ ЈЕЗИК?
Колико је хумано да деца ометена у развоју уче страни језик, а да притом не знају добро ни матерњи, за портал Србија Danas.com причао је Салим Горанац, директор школе "Сава Јовановић Сирогојно" из Земуна.
Одлука Министарства просвете да у своје програме уврсти учење страног језика и у школама за децу која имају сметњи у менталном развоју реализује се већ дуги низ година и оцењена је у нашем друштву углавном као непримерена, због тога што такво учење изискује више менталне функције, која је код овакве деце знатно мање развијена.
Па ипак, закон се мора поштовати, али и уз закон постоје и неке алтернативе које школе за децу ометену у развоју неретко примењују.
Са тим се сложио и директор земунске школе за децу ометену у развоју - Салим Горанац: "То је по закону тако, и он је одавно усвојен. Али, са друге стране, свака школа може да има у свом оквиру стручни тим за инклузију, где дефектолог, психолог и евентуално директор доносе одлуку, тачније процену о детету - да ли може да слуша други језик. Они процењују да ли је дете способно да слуша наставу страног језика".
Салим Горанац за портал Србија Danas.com каже да је неопходно да се детету које је ометено у развоју дају додатне вежбе да би оно напредовало. У том напретку велику улогу има управо тај стручни тим који дете прати и усмерава га ка бољим начинима учења и менталног развоја.
Неопходан рад са дефектологом
"Детету са сметњама у развоју током целог школовања требају дефектолози јер они најбоље познају ту тематику. Ми смо такође организовали стручни мобилни тим који је обишао чак 21 школу и пружио им стручне услуге, логопедски третмане, психомоторичке вежбе - што је од великог значаја", рекао је Горанац.
"Суштина је у томе да се посветимо сваком детету, потребно је направити индивидуално-образовни план (ИОП), и према сваком детету се направи програм понаособ", казао је Горанац, додајући да даљи ток дешавања зависи од менаџмента школе шта то треба прихватити.
Директор школе даље наглашава да је примарни задатак пружити детету адекватну помоћ, и да их треба подстаћи да напредују колико могу, али ипак за све постоје границе. "Уколико је дете аутистично, ако је детету слаб говор до 6-7 године, онда су шансе за напретком изузетно мале. После десете године тек не постоји могућност", додаје Горанац.
Тешко усвајају страни језик
"Постоји учење страног језика, али то иде јако тешко. Потребно је урадити профил детета, да се дете комплетно "скенира" по свим могућностима, па се онда види да ли дете може да учи", казао је Горанац.
Закон каже једно, пракса друго
"Ми поштујемо план и програм Министарства, али уз то за свако дете правимо ИОП, и онда учење иде склоно њиховим могућностима. Формално се мора радити по програму Министарства, али правилници подакта дозвољавају да се са децом ради путем ИОП-а", каже Горанац.
Индивидуално-образовни план као решење
Школа за децу са посебним потребама "Сава Јовановић Сирогојно" тренутно има скоро 70 ученика са ИОП-ом. "Биће их још више, док не дођемо на крају до 100% ученика који ће радити по том програму , тј. да се апсолутно са сваким дететом ради појединачно, и тако бисмо им се максимално посветили", каже Горанац.
Дефицит са дефектолозима
Наша школа има сваке године повећање ученика са сметњама скоро за 25%. Преко нам је потребно још дефектолога, за још минимум четири радна места.
Проблем је до Министарства
"Проблем је што су такав програм усвојили. Гледајући програме других земаља, код нас је ситуација битно другачија. Али, такав је закон. Тако је у свим школама, али се код нас ради и ИОП. Други страни језик је од сада у 5. и 6. разреду по редовном програму.
Али, ми смо проценили да је за ту децу много боље да имају индивидуалне логопедске, психомоторичке, корективне вежбе, рад са дефектологом него да слуша два сата италијански, или кинески језик, што би у крајњем смислу непродуктивно за њих. Ми тако радимо", рекао је Саилм Горанац.
