НЕМА НИ ГРОБНО МЕСТО: Одлука о рехабилитацији Драже Михаиловића могућа 14. маја
БЕОГРАД - Виши суд у Београду планира да одлуку о рехабилитацији команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића јавно објави 14. маја, саопштено је на данашњем рочишту.
Следеће рочиште, када ће се изводити докази, заказано је за 28. април, а завршне речи предлагача рехабилитације за 12. мај.
Судија Александар Трешњев наговестио је да би одлука о предлогу за рехабилитацију Михаиловића могла да буде објављена 14. маја.
На данашњем рочишту, суд је преслушавао шест тонских записа са суђења Драгољубу Михаиловићу и осталима из јула 1946. Предлагачи рехабилитације приговорили су извођењу тих доказа, јер се, како су навели, њима не доказује ништа у вези са правим питањем постављеним предлогом за рехабилитацију, али је суд ипак остао при својој одлуци и преслушао тонски запис.
И на данашњем суђењу, судија Трешњев и пуномоћник предлагача рехабилитације професор Правног факултета и саветник председника Републике Оливер Антић водили су правну полемику о процесним питањима, као и да ли странке треба да седе док причају, на којој страни треба да седи тужилац и да ли уопште треба да присуствује поступку за рехабилитаију, који је једностраначки.
Крајем фебруара овај процес је кренуо формално испочетка због промене у саставу судског већа, али је одлучено да се не саслушавају поново сви сведоци, већ да се суд упозна са садржином њихових исказа, као и да поново "формално" изведе све писане доказе.
Судија Александар Трешњев рекао је тада да би овај процес могао да траје још два до три рочишта и да се оконча завршним речима предлагача рехабилитације.
Према досадашњој пракси, суд неће своју одлуку о предлогу за рехабилитацију објавити на рочишту већ ће по окончању расправе, писаним путем у законском року.
Захтевом за рехабилитацију се тражи од суда да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права.
Рехабилитацију је затражио његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, на челу са Костом Чавошким, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.
Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења.
Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење. Након два дана од изрицања спорне пресуде комунистичког режима, стрељан је у Београду. Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.
Михаиловић иначе нема гробно место. У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду 2013. године као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.
Погледајте и:
