ОЦЕНА НЕМАЧКОГ ЛИСТА: Мере против избеглица са Балкана почињу да делују
Закон о азилу, којим су земље западног Балкана проглашене безбедним државама порекла, очигледно делује, а то показују искуства са Босном и Херцеговином, указује немачки дневник "Франкфуртер Алгемајне Цајтунг" (ФАЗ).
Ипак, број подносилаца молби за добијање азила из тог региона и даље је висок. Из Босне и Херцеговине у Немачку долази сада нешто мањи број избеглица, али је број већи из Албаније, наводи лист.
Нови закон, који је скоро усвојио Бундестаг, могао би према оцени стручњака да спречи хиљаде миграната са западног Балкана да из економских разлога крене у Немачку. Они нису изложени никаквој претњи у својим земљама и због тога немају право на азил.
Новчана помоћ биће замењена помоћи у стварима
Измена закона предвиђа и смањење подстицаја за долазак и то тако што ће досадашња новчана помоћ бити замењена помоћи у стварима. Проглашавање земаља западног Балкана безбедним државама порекла омогућава убрзани поступак решавања молби за добијање азила и њихово брже враћање у земље порекла.
Како наводи ФАЗ ново је и то да након истека рока за добровољно напуштање земље термин за протеривање више не мора бити најављен.
До сада су Србија, Босна и Херцеговина и Македонија важиле за безбедне земље порекла, а новим законом су сада обухваћени и Црна Гора и Албанија, наводи лист. Од децембра прошле године до јуна ове године број молби за добијање азила које су поднели грађани из Босне, у поређењу са првих 11 месеци 2014., смањен у просеку за 2,3 одсто месечно.
Број је, за Србију, Босну и Македонију, укупно гледано порастао за 23 одсто, али то је далеко слабији раст од захтева грађана из Албаније и Црне Горе, где је раст износио чак 515 одсто, наводи ФАЗ.
До сада је мигрантима са западног Балкана ишло у прилог да иду у Немачку и траже азил, јер је до краја августа процес решавања молби трајао више од три месеца, а пошто се често одлуговлачило са њиховом враћањем у земљу порекла азиланти су много дуже остајале у земљи и током прва три месеца добијали су како новац, тако и помоћ у стварима и услугама.
Примамљива примања
Тако је до скоро џепарац за пунолетну особу износио 143 евра месечно, а након напуштања прихватног центра имао је право на 359 евра месечно. Деца до шест година добијала су по 84 евра. Та примања су, како констатује ФАЗ, веома примамљива за лица са Балкана где су плате мале – у Албанији 300 евра и Црној Гори 720 евра.
Роми предњаче
Лист наводи да једну трећину подносилаца молби за добијање азила пореклом са Балкана чине Роми.
ФАЗ преноси да број тражилаца азила са Балкана остаје и даље на зависном нивоу - у септембру око 12.000 молби за добијање азила поднели су грађани пореклом из шест земаља западног Балкана, чиме је тако то и даље највећа група након Сиријаца.
Током читаве године они су поднели 121.000 захтева, што је око 40 одсто свих молби, чиме је регион Балкана испред свих других – Сирије, Ирака, Авганистана, Еритреје, Пакистана.
