ОД НЕДЕЉЕ ДУЖИ ДАНИ: Почиње летње рачунање времена

На основу Закона о рачунању времена, летње рачунање времена у овој години почиње последње недеље марта тако што се време у 02:00 ујутро помера за један сат унапред и рачуна као 03:00 сата.

Према важећем закону, летње рачунање времена у Србији завршава се последње седмице у октобру.

Циљ померања времена углавном је уштеда електричне енергије. Летње рачунање времена је у Србији први пут уведено 27. марта 1983. године.

У свету, службено време се помера унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.

Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, са образложењем да се тиме "продужава" дан, омогућава уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на летње рачунање времена први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 држава, углавном на северној хемисфери. Земље ЕУ, као и остале државе у Европи, одредиле су да почетак летњег времена буде последње недеље у марту, а завршетак последње седмице у октобру.

На јужној хемисфери почетак и крај летњег времена је обрнут у односу на северну.

Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.

Поједини астрономи су против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, макар се то правдало и економском рачуницом.