АЈА ЈУНГ: Они најбољи, који се не уклапају у нашу језиву слику, БЕЖЕ У ДАЛЕКИ СВЕТ!

Кореограф и балерина Аја Јунг има бројне изазове на послу. Највише времена посвећује организацији 13. "Београдског фестивала игре", манифестације чији је оснивач и директор, али и раду "Националне фондације за игру" у оквиру које се налази Балетска школа.

- Осим свакодневног рада са децом и педагозима, организујемо и бројне мајсторске курсеве и гостовања. Већ у новембру нам долази Кинески национални плесни театар, који ће наступити у "Центру Сава", док се наши најстарији ученици спремају за аудиције у Израелу.

Она каже да су планови "Националне фондације за игру" и "Белграде данце фестивала" увек велики и да се радује програму наредног издања.

- За домаћу публику је спремно 15 светских компанија, са 23 нових кореографских дела, међу којима је и пар међународних премијера. Односно, укупно 24 целовечерње представе у Београду, Новом Саду, Вршцу и Сомбору. Улазнице су, по угледу на светске фестивале, већ у продаји. Иако је наредно пролеће још увек далеко, има оних који своја места у позоришним салама желе да обезбеде на време. Свечано отварање фестивала на сцени "Сава Центра", означава и пето по реду гостовање култног Холандског плесног театра у Београду - открива Аја Јунг.

Директорка "БФИ" додаје и да ће публика у "Сава центру" видети и представу "Источна сенка" у кореграфији славног Јиржија Килијана и у продукцији његове нове трупе.  Комад је инспирисан причама Самјуела Бекета, и у њему игра, музика и декор, плету дирљиво позоришно искуство. И то није све.

- Холандски плесни театар "НДТ 1" доноси два комада у кореографији Пола Лајтфута и Сол Леон, али и рад Габријеле Каризо, уметнице која предводи белгијску трупу "Пеепинг Том" коју је београдска публика имала прилику да упозна. Француски Ле Фигаро наводи да је "свега пет минута ове представе довољно да будемо сигурни да је Холандски плесни театар једно од седам светских чуда позоришне сцене."

На исту позорницу стиже и Димитрис Папајоану, један од најцењенијих грчких савремених уметника, планетарно познат као творац церемонија које су отвориле Олимпијске игре у Атини, Лондону и Бакуу. Комбинујући своја знања и искуства из области визуелних и сценских уметности, Папајоану креира спектакуларне призоре, након којих остајемо сигурни да позориште још увек може да понуди магију.

- Његова "Мртва природа" је комад који доноси опустошену сцену под растегљивим небом, на којој оптичку илузију стварају складна људска тела у сизифовском покушају потраге за смислом. "Њујорк Тајмс" наводи да је "ово дело које подједнако припада сликарству, архитектури, филозофији, театру и уметничкој игри" - објашњава Јунг.

Дуго очекивана Форсајт компанија из Франкфурта, заказала је међународну премијеру комада "Примарна трилогија" у кореографи Јакопа Годанија, управо на Београдском фестивалу игре. Ово је уједно и дело које најављује нову епоху чувене трупе, али и прилика да се београдска публика упозна са атрактивним стилом и посебном плесном естетиком кореографа за кога је сцена синоним бескрајних могућности.

Национална фондација за игру

Аја Јунг објашњава да је данас мало талентоване и посвећене деце и да је обавеза и одговорност свих у "Националној фондацији за игру" да им пружие пажњу и могућност да на време прикупе знање, остваре контакте и добију шансу да оду у свет.

- Деца свакодневно раде са руским педагозима из "Академије Ваганова", као и са неколико реномираних домаћих педагога. Ускоро нас очекују мајсторски курсеви са Александром Нешковим, прваком Балета Опере у Атини, као и са Мауром Астолфијем, кореографом из Рима.

Уметношћу се борити против вршњачког насиља

Пошто ради са децом, Аја Јунг је свесна да је међувршњачко насиље у порасту и да и најмлађи све чешће умеју да буду веома сурови. Ипак, она верује да се против тога може борити. Оружје за ту борбу је, наравно - уметност!

- Не верујем да се у озбиљним земљама где деца посећују позоришта, од малена гледају оперу и балет, одлазе у музеје, читају књиге или посећују изложбе, и где родитељи имају могућност да се квалитетно посвете њиховом одрастању, у оволиком проценту дешавају суровости међу малишанима. Свакодневно читамо о пребијањима, злостављању, сексуалним иживљавањима међу најмлађима, а толико смо мала земља. Пошто сам сама обилазила београдске основне школе у оквиру једног пројекта за УНЕСЦО, свесна сам да деца из строгог градског језгра немају основну културу слушања музике, гледања позоришне представе, промишљања једног цртежа или скулптуре. У том и таквом свету, који је у том најмлађем узрасту у потпуности огољен од сна, лепоте и естетике живљења, они су препуштени језику и правилима улице, ријалитија и жуте штампе. Из тих разлога су све наше фасаде, хаустори и паркови уништени, због тога наша деца не умеју да разговарају већ се ударају, или нам девојчице личе на певаљке са магистрале јер је то модел по коме се у Србији постаје славан. И на крају, због тога они најбољи, који се не уклапају у нашу језиву слику, беже у далеки свет!

Интересовање за уметност опада како време пролази, али то не обесхрабрује Ају Јунг.

- Опадаће све док се будемо повлачили пред најездом неукуса и кича. Квалитет увек нађе своју публику, али сам сигурна да цела културна јавност Београда стаје у једну дворану Центра Сава. Балет миланске Скале је код нас наступио само једне вечери у овој сали, односно пред окоо 2.500 људи, док је у малој Љубљани њихову представу гледало преко 7.000 људи. То је скоро три вечери у нашој највећој сали за ову врсту позоришног догађаја. Бојим се да губимо битку и у региону, зар не?  

Уметност може да понуди нешто што ће окупирати пажњу великог броја људи као што то чине ријалитији

- Погледајте директне преносе из Метрополитен Опере, који пуне биоскопске сале широм света. То значи да милиони људи широм планете прате премијеру једне опере или балета. Објасните феномен великих позоришних кућа по европским метрополама које по огромним ценама распродају читаву сезону и зараде милионе на благајни. Шта су мјузикли на Бродвеју или лондонском Вест Енду, ако не једна врста позоришне забаве за милионе људи и туриста.

Огроман новац се улаже у Бијенале у Венецији, у "Танз им Аугуст" у Диселдорфу, у "Фестивал Рома Еуропа", или било који други већи пројекат, баш зато што сви ти пројекти имају потенцијал да врате уложено и остваре добити за један град или регион. Култура је важна економска грана, а не само једна од могућности да нација буде окренута правим вредностима и квалитетној забави.

 На који начин се уметничке институције боре против неукуса, ријалитија и померених вредности? Да ли постоји начин да уметност "парира" свету шоу програма, ријалитија, кича и неукуса? 

- Постоји могућност да се свет шоу програма и кича опорезује тако да финансира добре пројекте у култури. Временом би се дошло до резултата - закључује разговор Аја Јунг. 

Уколико вам је ово било интересантно, сазнајте причу младог уличног свирача који путује и свира како би купио ново срце, јер му га је једна девојка узела и неће да га врати (више о томе на ОВОМ линку)