ОШТРЕ КРИТИКЕ ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: "Хрвати славе Олују у којој је ПОБИЈЕНО 2.000 цивила и ПРОТЕРАНО 200.000!"
"Иза мегаломанске војне параде у Загребу крије се нешто много важније, а то је чињеница да је годишњица војне акције "Олуја" капитални пример гласног ћутања о злочинима сопствене стране и порицања било какве државне одговорности за њих" оцењује немачки радио Дојче веле.
У тексту под насловом "'Олуја: неки туђи злочини", немачки радио, уз сведочења Срба и Хрвата, отвара и питање - "да ли је једној земљи, која себе радо сврстава западније од Балкана и која је чланица Европске уније, примерено да слави операцију у којој је побијено око 2. 000 цивила?".
Неселективно гранатирање Книна
Штрбац је више пута у разговору за Дојче веле истакао да је гранатирање Книна било "неселективно, чиме, како наводи радио, доказује оно што сматра злочиначким карактером војне операције.
- Како је могуће да се у Хрватској негира системски и масовни злочин? - пита немачки радио у тексту у којем истражује и улогу тадашњег руководства Србије у несрећи народа Крајине.
- Пробудиле су ме експлозије у близини стана. Као да сам одскакао метар од кревета у којем сам спавао - цитира радио сећање на почетак "Олује" Саве Штрпца, тада секретара крајишке Владе и председника Комисије за размену заробљеника.
Радио наводи тврдњу официра хрватске војске Звонка Миласа, данас посланика ХДЗ-а у Сабору и председника једног удружења бранитеља, да "гранатирања уопште није било", да је та операција била "нужна у то време и у тим околностима", те да Срби за одлазак из Крајине имају да захвале свом руководству.
Хрвати сматрају да је прогон Срба исцениран
Саво Штрбац пак сматра да се Хрвати се као "п'јани плота" држе теорије по којој је прогон Срба инсцениран како би се нарушио углед Загреба.
Унпрофор није помогао
Саво Штрбац тврди да руководство Крајине није ни стигло да организује евакуацију: "Од Унпрофора смо тражили гориво, аутобусе, али од свих планова о евакуацији који су постојали и у мирнодопска времена - није било ништа. Имао сам човека са камионом који је требало да превезе компјутере и машине из зграде у којој је била Влада. Нико није дошао. Планови су сви пропали" цитира Дојче веле Штрпца.
Истог дана нешто касније: "Већ су пролазиле колоне кроз Книн - формиране самоиницијативно, пре него што су икакве наредбе стигле. Народ се организовао у страху од блиских сусрета са хрватском војском поучен ранијим акцијама које су Хрвати изводили на Крајину попут Масленице и Медачког џепа. Страх је покренуо људе у егзодус и више их нико није могао зауставити."
- Да ли је једној земљи која себе радо сврстава западније од Балкана и која је чланица Европске уније примерено да слави операцију у којој је побијено око 2.000 цивила? Чија је последица одлазак око 200. 000 грађана српске националности? - пита Дојче веле.
Радио наводи да Милас инсистира на тези да Хрватска слави Дан победе "у рату који је наметнут".
Много је критичнији, истиче Дојче веле, Ивица Ђикић, главни уредник хрватског недељника Новости:
- Не бих имао ништа против тога да се и овако слави 'Олуја' само да су претходно решене неке суштинске и дубинске ствари. Ту пре свега мислим на питање злочина над Србима који су остали на том подручју, пљачку и уништавање њихове имовине. Пре оваквог милитаристичког и помпезног обележавања требало је довести ствари на своје место, што у Хрватској ни изблиза није направљено - цитира радио.
За злочин у "Олуји" одговарала само једна особа
- Заиста, до сада је у Хрватској за низ злочина у 'Олуји' - назвали их систематским или не - осуђена тек једна једина особа - констатује немачки радио.
На питање зашто је то тако, Милас наводи да "су се догодили злочини, и то какви. И било их је с друге стране. Све их треба процесуирати и ставити у контекст нечега што се зове правда. Али, ви боље знате него ја да су право и правда врло различити и понекад немају везе једно с другим".
- Мало ко би поверовао да траљаво процесуирање злочина није ни у каквој вези са политиком - оцењује Дојче веле и наводи Ђикићеве речи: - Свих ових година од 'Олује' до данас смо на власти имали гарнитуре које су покушавале да цементирају искључиво ослободилачки карактер 'Олује', потпуно занемарујући наличје те акције које се тиче злочина, етничког чишћења и нескривене жеље Фрање Туђмана да број Срба у Хрватској сведе испод три одсто - истиче он.
Он подсећа да се одмах након операције па све до 1998. године у хрватским медијима много више говорило о злочинима над Србима него што се говори данас.
- Део разлога треба тражити у ослобађању Готовине, Маркача и Шушка пред Хашким трибуналом, што је политичкој и медијској елити у Хрватској тобоже обезбедило алиби да забораве на злочине. Пресуда Трибунала се користи да се докаже да је 'Олуја' била чиста и невина, што наравно у тој пресуди не пише - каже Ђикић за Дојче веле.
Радио наводи да се у Србији војно-редарственој акцији Републике Хрватске не спочитава само злочиначки карактер, већ јој се одриче и свака легитимност, а Ђикић сматра да и "Србија са највишег нивоа треба да проговори о свом уделу у несрећи крајишких Срба", јер је, тврди, "успостављање Крајине и тамошње војске било је на најбаналнији начин дириговано и финансирано из Београда".
