Отварање изложбе "Хенри Мур - графичар" у Народном музеју
Мурови радови на папиру баве се природним формама, различитим аспектима поимања лјудске фигуре, студијама животиња, скулпторалних представа у пејзажима и архитектонским целинама.
После готово 60 година након прве изложбе у Београду, чувени бртански сцулптор Хенри Мур биће представљен изложбом графика у Народном музеју у Београду и Музеју Војводине у Новом Саду.
Изложба "Хенри Мур – графичар" биће отворена од 11. септембра до 31. октобра у Народном музеју са почетком у 19 часова, а од 7. до 30. новембра у Музеју Војводине.
Публика ће имати прилику да се упозна са мање познатим, али интегралним делом његовог стваралаштва – графикама. Уметничка дела на тој изложби припадају посебној колекцији "Музеја без зидова" Британског савета, коју је сам Мур обогатио 1984. године донацијом у виду више од 200 радова.
Представлјајући стваралаштво Мура кроз једну нову визуру, Народни музеј и Музеј Војводине најавили су и разноврсне пратеће програме - стручна вођења, предавања, трибине, радионице за децу и одрасле, којима ће приближити посетиоцима стваралаштво једног од најмаркантнијих уметника XX века.
Верујући да је добар цртеж основа за сваку скулптуру, тај вид уметничког израза је за чувеног скулптора био подједнако важан као и моделовање, те је уметникову пажњу са несмањеним интензитетом окупирао читавог живота, истакли су организатори изложбе, која обухвата 80 графика, пет модела скулптура и један радни модел, који су настајали у периоду од 1934. до 1984. године.
Мурови радови на папиру, било да су рађени као цртеж или неком од графичких техника, најпре на литографском камену или бакарној плочи, баве се природним формама, различитим аспектима поимања лјудске фигуре, студијама животиња, скулпторалних представа у пејзажима и архитектонским целинама.
Интересантно је да је Мур током живота израдио на стотине "Идеја за скулптуру", чији назив указује на чињеницу да је реч о дводимензионалним предлошцима за тродимензионалне објекте. Познаваоци његовог стваралашта истичу, међутим, и то да је веома често израђивао тродимензионалне моделе у гипсу који су потом постајали субјект управо његових цртежа и графика.
Како би се опус Мура што целовитије представио, посетиоци изложбе у Београду и Новом Саду имаће прилику да виде и сет фотографија самог уметника и његовог стваралачког процеса.
Хенри Мур (1898-1986) је најпознатији по монументалним скулптурама апстрактне форме које се налазе широм света као уметничка дела у јавном простору. Уметник је 1977. године основао фондацију која је посвећена очувању његовог опуса, али и едукацији и афирмисању визуелних уметности уопште.
