СРБИЈА ДОБИЛА ПРВИ ВЕТРОПАРК: Компанија МК Финтел винд уложила 15 милиона евра у "зелену енергију"!
Министар рударства и енергетике Александар Антић свечано је у атару Куле отворио први ветропарк у Србији, који се састоји од три ветрогенератора типа "Вестас" из Данске, висине 178 метара, који су уједно и највиши у југоисточној Европи.
У присуству инвеститора и многобројних званица Антић је пустио у рад први ветропарк, у чију је изградњу италијанско-српска компанија МК Финтел винд (МК Финтел Wind) уложила 15 милиона евра..
Министар енергетике је истакао да је ово за нашу земљу важан дан јер је, како је рекао, први ветропарк "потврда добре политике Владе Србије и ресорног министартсва у области енергетике".
- То је снажна потврда да ће Србија својим подстицајним мерама омогућити изградњу већег броја електроенергетских капацитета из обновљивих извора - истакао је Антић.
Он је најавио да ће до краја ове године бити усвојене три уредбе у оквиру којих ће бити дефинисан нови модел уговора о откупу електричне енергије из обновљивих извора, који ће инвеститорима омогућити већу сигурност за улагање у ветропаркове и остале обновљиве изворе.
Србија би требало да до 2020. године повећа удео обновљивих извора енергије у финалној потрошњи струје са досадашњих 21 на 27 процената, рекао је министар и додао да се очекује успешно остваривање тог циља захваљујући у првом реду снажној подршци и подстицајима државе за улагања у "зелену енергију".
Антић је у изјави новинарима нагласио да је нови Закон о енергетици, усвојен прошле године, дао додатну сигурност инвеститорима у тој области.
- Ово је први важан корак ка реализацији свих пројеката у области обновљивих извора које очекујемо и у наредном периоду - истакао је Антић.
Он је напоменуо да су издате енергетске дозволе за градњу постројења укупне снаге од око 780 мегавата и додао да ће се у овој фази градити постројења укупне снаге око 500 мегавата.
Министар је навео да за те пројекте има више инвеститора који су већ добили енергетске дозволе, напомињујући да је за постројења од 102 мегавата додељен статус привременог повлашћеног извођача.
- Врло брзо ће бити "заокружено тих 500 мегавата и очекујемо да ће до краја године бити усвојне те три уредбе - рекао је Антић.
То значи, како је објаснио, да ће поцети реализација неколико великих енергетских пројекта у тој области, снаге од по 100 мегавата, наводећи да су инвеститори осим ове италијанско-српске и компаније из Белгије, САД, као и из наше земље.
Извршњи директор компаније "Финтел енерџија спа" и МК Финтел винда Тицијано Ђованети напоменуо је да се после неколико година чекања за добијање неопходних дозвола остварила та значајна гринфилд инвестиција у Србији.
- То је потврда наше стратешке опредељености развоју на тржишту Србије - рекао је он, наводећи да имају амбициозне програме и пројекте који би требало да буду остварени у наредном периоду.
Данас смо покренули три ветропарка, а за неколико месеци почеће и изградња нових таквих постројења у Србији, навео је Ђованети и додао да би то требало да значи да ће убудуће електрична енергија у Србији бити много јефтинија него до сада.
Председник Извршног одбора Ерсте банке Славко Царић рекао је да је финансирање пројеката обновљивих извора енергије једно од стратешких опредељења те банке, напомињујући да су у пројекте "зелене енергије" уложили око 55 милиона евра.
Међу тим пројектима је и овај остварен у сарадњи са компанијом МК Финтел винд, рекао је Царић.
Свечаном пуштању у рад ветропарка присуствовао је и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж који је истакао да је на овом пројекту, оствареном у Кули, радило чак 45 домаћих компанија.
- Око 85 одсто рада на планирању и изградњи уложиле су српске компаније - нагласио је Чадеж и додао да је ПКС још једном потврдила да успешно повезује домаће компаније и инвеститоре, како стране, тако и домаће, у остваривању пројеката изузетно важних за нашу привреду и земљу у целини.
Први ветропарк у Србији изграђен недалеко од Куле, инсталисане снаге 9,9 мегавата (MW), годишње ће производити 27 милиона киловат сати зелене енергије, што је довољно за потребе близу 8.000 домаћинстава.
У припремним радовима коришћен је бетон и челик из Србије, а ветрогенеартори су речним баржама стигли у луку Апатин одакле су транспортовани до Куле.
Изградња је започета у фебруару ове године, а покретањем тог пројекта планирано је да посао добије 50 радника.
Компанија МК Финтел винд најавила је да ће други ветропарк, који ће бити изграђен у околини Вршца, "зеленом енергијом" снабдевати око 5.500 домаћинстава што ће повећати укупне енергетске капацитете у Банату, Војводини и Подунављу.