ОВАКО ЈЕ ГОВОРИО МОДИЈАНО: Беседа Нобеловог лауреата за књижевност

У полусну или сновима на јави, романописац је често попут месечара, дубоко утонуо у оно што мора да напише. Добитник Нобелове награде за књижевност, француски писац Патрик Модијано, изнео је ово поређење у традиционалној беседи одржаној у недељу, у холу Шведске академије наука. Најпрестижније светско признање биће му уручено у среду, када и осталим овогодишњим лауреатима.

- Верујем да свет музике има једнак однос интимности и међусобног допуњавања, као везе између писца и читаоца – рекао је Модијано.

- Одувек сам сматрао да је писање налик музици, само много мање чисто. Завидео сам музичарима на узвишенијој уметности. И песницима, који су ближи музичарима, него што су романописци. Као дете почео сам да пишем песме, па ме је због тога сигурно снажно погодила опаска коју сам једном прочитао да су "прозни писци настали од лоших песника". За романописца је, говорећи језиком музике, питање вештине да све оно што види – људе, пејзаже, улице – претвори у партитуру са истим мелодијским деловима, из књиге у књигу. Али, писац у томе не успева да досегне савршенство и жали што није музичар, па не може да компонује Шопенова "Ноктурна".

Говорећи о свом схватању улоге писца, историји и сећањима као грађи од којих настају књиге, Модијано је поменуо и за њега посебно значајне песнике и писце – Јејтса, Мандељштама, Бодлера, Малармеа, Балзака, Флобера, Стендала, Дикенса, Толстоја, Достојевског, Поа... Нобеловац је признао да увек два пута размисли пре него што прочита биографију неког од својих омиљених аутора, јер се биографи често ослањају на ситне детаља, непоуздана сведочења очевидаца, карактерне недостатке...

Једино интимно приближавање писцу, по његовом мишљењу, могуће је читањем дела, јер је он управо ту у свом најбољем издању.

- Нећу вас мучити својом личном причом, али мислим да су неке епизоде из мог детињства посејале семе за нешто што ће касније изникнути у мојим књигама – објаснио је Модијано, а пренеле су Новости.

- Често сам био далеко од својих родитеља, одседао код њихових пријатеља о којима нисам ништа знао, стално мењајући куће и места. Ништа ме тада није изненађивало, чак су ми и бизарне ситуације деловале савршено нормално. Тек много касније ме је моје детињство погодило као нешто енигматично и покушао сам да откријем више о томе ко су били сви ти људи којима су ме родитељи остављали и која сам све то места променио, али нисам успео да их идентификујем. Моји безуспешни покушаји решавања ових мистерија побудили су жељу за писањем, као да су писање и имагинација могли да ми помогну да повежем све те покидане везе.

Задатак песника и писаца, по његовом мишљењу је, да у животу обичних људи, свакодневици и баналностима, пронађу дубља значења, да разоткрију у сваком појединцу мистерију постојања. Али и да чувају сећања:

- Имам осећај да је данас сећање много мање сигурно у себе, да је у сталној борби са амнезијом и заборавом. Тај лажов, тај масовни заборав који замрачује све, чини да можемо само да прикупимо фрагменте прошлости, неповезане трагове, пролазне и готово непојмљиве људске судбине. Ипак, занимање писца је да када се суочи са том великом празном страницом заборава поново учини видљивим бар неколико ишчезлих речи, попут изгубљених санти леда које се појављују на површини океана – закључио је Модијано.

- Мој даљи рођак Амадео Модиљани је за моделе својих слика бирао анонимне људе, децу и девојке са улице, служавке, сељаке, младе шегрте. Сликао их је интензивним покретом четкице, која подсећа на велику традицију тосканског уметника Ботичелија и сликаре "кватроћента" из Сијене. Он им је давао – или боље рећи у њима откривао – сву узвишеност и племенитост која је била у њима, испод њихове скромне појавности. Рад писца мора да иде у истом правцу. Његова имагинација, далеко од одступања од реалности, мора да допре до саме сушрине и открије шта је скривено иза појавности. Могао бих да поверујем да је романописац када је најбољи, нека врста видовњака или визионара. Он је и сеизмограф који бележи и једва видљиве покрете.

Уколико добро владате француским језиком, беседу лауреата можете чути овде: